detalj slike: KRK Art dizajn

POSVETA TAJFUNIMA

(FLAŠIRANA POEZIJA)

Bile su to srećne godine,

Neke, sedamdeset druge, treće,

Svratismo do Sombora.

U Somboru, po uzoru,

Uz Tajfune dočekasmo zoru.

Ulaznice za Tajfune uredno smo platili,

Iako smo mislili

Da smo samo nakratko navratili.

Svojom svirkom Tajfuni su melodije skladno birali,

Somborce su muzikom i pesmom

Osećajno dirali.

Svi članovi orkestra

Od sebe su sve davali,

A mi do zore nismo spavali.

Milan Berić s’mlađim bratom Dušanom,

Solista su dva.

Za njih dvojicu Tajfunaca

Ceo Sombor zna.

Aleksandar Kostić solo je gitara,

Kad on solo svira

Svakog gosta svojom svirkom

On u srce dita.

Njega prati Jaroslav Mihalj,

U orkestru kao gost, bas gitara,

U Tajfunu čuda stvara.

Đuka Milićević kao gitarista

Sa njegovuh žica

Svaka melodija bezšumno je čista.

Saša Zorić, s’bubnjevima

Daje ritam njima svima.

U Tajfuna orkestru

Član je bio kompozitor

Vladimir Marasonov,

Imao je za to dar,

Tajfunima je davao

Specijalnu čar.

Jovan Adamov bio im je aranžer,

Na sve turneje Tajfune je vodio,

A gde god da su boravili i svirali,

Nikad’ im se nigde

Nikakav maler nije dogodio.

Tajfuni su svom Somboru

Divan imidž dali,

Svakog člana Tajfuna

Somborci su po imenu znali

I Tajfuncem zvali.

Slavu koju su Tajfuni

Svom Somboru doneli,

Širom cele Jugoslavije

S’ponosom su proneli.

Poseban je utisak

Gledati i slušati svih Tajfuna šest,

Kad ih spiker najavljuje

Posebna je i izuzetna vest.

Tajfuni su stekli slavu

Kod svih Jugo-nacija,

Zaslužni su da ostanu ponos

I svih naših mlađih generacija.

                                                                                                Otava, Maj 2020

PODELITE OVAJ TEKST NA: