детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПОСВЕТА ТАЈФУНИМА

(ФЛАШИРАНА ПОЕЗИЈА)

Биле су то срећне године,

Неке, седамдесет друге, треће,

Свратисмо до Сомбора.

У Сомбору, по узору,

Уз Тајфуне дочекасмо зору.

Улазнице за Тајфуне уредно смо платили,

Иако смо мислили

Да смо само накратко навратили.

Својом свирком Тајфуни су мелодије складно бирали,

Сомборце су музиком и песмом

Осећајно дирали.

Сви чланови оркестра

Од себе су све давали,

А ми до зоре нисмо спавали.

Милан Берић с’млађим братом Душаном,

Солиста су два.

За њих двојицу Тајфунаца

Цео Сомбор зна.

Александар Костић соло је гитара,

Кад он соло свира

Сваког госта својом свирком

Он у срце дита.

Њега прати Јарослав Михаљ,

У оркестру као гост, бас гитара,

У Тајфуну чуда ствара.

Ђука Милићевић као гитариста

Са његовух жица

Свака мелодија безшумно је чиста.

Саша Зорић, с’бубњевима

Даје ритам њима свима.

У Тајфуна оркестру

Члан је био композитор

Владимир Марасонов,

Имао је за то дар,

Тајфунима је давао

Специјалну чар.

Јован Адамов био им је аранжер,

На све турнеје Тајфуне је водио,

А где год да су боравили и свирали,

Никад’ им се нигде

Никакав малер није догодио.

Тајфуни су свом Сомбору

Диван имиџ дали,

Сваког члана Тајфуна

Сомборци су по имену знали

И Тајфунцем звали.

Славу коју су Тајфуни

Свом Сомбору донели,

Широм целе Југославије

С’поносом су пронели.

Посебан је утисак

Гледати и слушати свих Тајфуна шест,

Кад их спикер најављује

Посебна је и изузетна вест.

Тајфуни су стекли славу

Код свих Југо-нација,

Заслужни су да остану понос

И свих наших млађих генерација.

                                                                                                Отава, Мај 2020

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: