detalj slike: KRK Art dizajn

HOLOGRAM

Zaboravih šta sam ono tražila

pre nego što sam te srela.

Samo se sećam srećnog treperenja

kao kada je na dlanu detelina

sa četri lista.

Uhvatih rimu u melodiji naših dodira,

a ona klizi i

uvek iznova

iznenadi novom nijansom,

senkom ili mrljom.

Nekad se pitam da li su ovo

život i ljubav ili samo

hologram željenog sna?

Obmana ili čarolija?

Nektar il čemer?

Je li to java ili san stalno na granici,

što pomešani trepere i beže,

izmiču poput senki,

možda zato što odraz su jedno

drugom.

Ako tvoje želje obojim svojim,

nahranim se iz dlanova tvojih,

uvijem te kožom svojom

i iz daha tvog ponovo se rodim,

možda se opet probudim detinje srećna.

Umivaj, umivaj me stalno

snenim osmehom,

kupaj me šapatom,

da razbiješ tišinu

i pomisao da hodam kroz san.

MIRIS ČEŽNjE

Ništa nije toliko naše kao miris čežnje.

A mislio si da znaš i da znam

šta ćemo sa njom

kad poput sitnine zazvecka u džepovima i uhu,

kad zamiriše u svojoj nagosti

i izlije se preko grudi

do uzdrhtale utrobe.

Da joj se predam ili da ne dam

da zagrli me do bolnog stiska?

Možda me već sutra hrabrost ipak uzme za ruku

i povede iznad stepenica gde ona stanuje.

KADAR

Osećala se kao heroina svog omiljenog romana

posle tog zbunjujućeg susreta

i epskog putovanja

na kom se tražilo mesto s pogledom na dušu.

U vozu na nepoznatoj relaciji,

uz nedokučiv životni drhtaj,

nestaje negde osećaj za vreme i

udišu se predeli filmskom brzinom.

Oko, u zavereničkom pokušaju da sačuva trenutak,

vreba večiti kadar i nepogrešivog tumača

njegovog zvuka i slike.

I taman kad pomisli

da život ima šarm zlatne zamke,

tmina boje maka nagovesti lice bulke.

NA ULICI

Na ulici ugledah čoveka nalik tebi,

samo beše u nekoj nepoznatoj pozi.

Pohrlih za vedrinom u pogledu,

no ne nađoh u njemu ni nebeski svod

ni dubinu šuma sa horizonta,

ni slobodu raskriljenih ptica,

ni radost zbog leta što skupa

preskačemo mravinjak.

Ne prepoznah tu ni osmeh u uglu usana

ni lepljive prste dok smo

pred onom posebnom gozbom

na kojoj nas služi Dionis lično...

Ne ništa tu ne beše slično.

Bio je to samo neki obris,

koji nije imao ni senku.

ŽELjA

Mir je još samo u šaci koja miluje muškatle,

koje još nisu sklonjene od zime.

Valjda se još nadam suncu

koje kao da sam prespavala.

Ptica u meni je promrzli pernati grumen

bez glasa.

Onda te potražim u mislima,

setim se prvog slučajnog dodira

u uskom prolazu kafea.

Izrojiše se tad poput zvezda,

nad balkonom slike i senke.

Ugledah i dve šake koje su prigušile krik

u talasu strasti bez dodira

i trenu kada je iz otškrinutih vrata

potekla žena iz mene.

Setih se i kako volim petak,

možda zbog onog nestvarnog u Petkovici

kad me samo stisak ruke držao na tlu

dok je duša lebdela iznad manastirskih kupola,

osmehnuto posmatrajući prilike na klupi.

Tu su i slike iz priča o Crnjanskom

koje teku dok gladim nabore na bluzi,

a onda smeh dok slušam novu o dva pesnika

i dva otpala đona.

Promiču i slike nekih raznizanih dana

koje nižem na niti ljubavnih perli

jer ne mogu da podnesem da te zabolim,

da me zaboliš...

I u trenutku dok sam sa balkona gledala

ko u Bogojavljenskoj noći

u pravcu nekog dalekog prozora

prepustih se nebeskoj moći

i želji da je otškrinut za jednu zvezdu

PODELITE OVAJ TEKST NA: