detalj slike: KRK Art dizajn

I kud ćemo sad...?

Bili smo mi ovdje i prije vas,

živeli, radili

lebom đecu ranili

i zemlju branili...

A onda su nam se kosti ispomešale,

ukrstile, zakrstile

i prekrstile...

Pa se sva zemlja od jada uskomešljala.

I kud ćemo sad...?

Kažu,

da ste vi od nas stariji.

I jeste,

ali ne takvi kakve vas oni vide...

Slabo ima u Srba onijeh koji znadu,

devet, pa i deset koljena u nazad

imenom da nazovu.

Vi znate,

poštujem!

Al` vešto krijete,

ko zmija šarka noge svoje.

Čega se to sramotite?

To vaše znano,

naše je neznano,

a isto je!

To što je moje,

i tvoje je!

Muko moja...

I kud ćemo sad...?

Zar da zarad onijeh koji bi sve da prekroje,

i ime, prezime i džamiju i crkvu,

i moje i tvoje...

Zar zbog njih da istu krv iznova proljevamo,

kao da je već nismo dovoljno prolili,

pa da na novu vatru taze ulje doljevamo,

ne bi li se bolji iz pepela izrodili?

To naše znano,

vaše je neznano,

a isto je!

To što je tvoje,

i moje je!

Muko moja...

I kud ćemo sad...?

PODELITE OVAJ TEKST NA: