детаљ слике: КРК Арт дизајн

И куд ћемо сад...?

Били смо ми овдје и прије вас,

живели, радили

лебом ђецу ранили

и земљу бранили...

А онда су нам се кости испомешале,

укрстиле, закрстиле

и прекрстиле...

Па се сва земља од јада ускомешљала.

И куд ћемо сад...?

Кажу,

да сте ви од нас старији.

И јесте,

али не такви какве вас они виде...

Слабо има у Срба онијех који знаду,

девет, па и десет кољена у назад

именом да назову.

Ви знате,

поштујем!

Ал` вешто кријете,

ко змија шарка ноге своје.

Чега се то срамотите?

То ваше знано,

наше је незнано,

а исто је!

То што је моје,

и твоје је!

Муко моја...

И куд ћемо сад...?

Зар да зарад онијех који би све да прекроје,

и име, презиме и џамију и цркву,

и моје и твоје...

Зар због њих да исту крв изнова прољевамо,

као да је већ нисмо довољно пролили,

па да на нову ватру тазе уље дољевамо,

не би ли се бољи из пепела изродили?

То наше знано,

ваше је незнано,

а исто је!

То што је твоје,

и моје је!

Муко моја...

И куд ћемо сад...?

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: