|
|
| Katarina Branković Gajić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn - ilijasaula@art
IMAO BI ME Imao bi me...Samo da si znao Udenuti cvet U moju rasutu kosu Na tvom poprsjuŠaputati mu nežne rečiI biti Mali Princ... Imao bi me...Da si ukapirao zašto sam tu...Ja ne razbacujem svoje minute...Moraju biti ispunjeni Lepotom bivstvovanja...Jer, za veliki odmor je Odveć rano... Imao bi me...Da si imao veću dubinu od moje......Ekspanzija „spojenih sudova“...A, hidrostatički pritisak Ne bi bio paradoks fluida...Povezao bi lavirinte naših životaI smelo se suprostavio zakonimaKoje su ljudi pisaliA, ne Bog... A, samo je trebalo znatiČitati iz mojih očijuI predati se bezrezervnoNe mareći za raspukli svet...Jer...Moja je kosa čekala Na tvom poprsju......Da u nju udeneš cvet... Sada je odveć kasno...
MOGAO SI PESNIK BITI Nikad ti nisam rekla Volim te...Ni nežne reči uteheA, govorio si nadahnutoKako je svet lep ako postojimI sve je ljubav sa mojim očimaAko ti u rano jutroMoj lik zablistaSreća te prati danima... Nikad ti nisam dala naduA, teško je bilo rećiDa sam tu kad zatrebaDa ti se kao prijateljMogu naći... Nikad ti nisam rekla da si lepA, bio si, zaista...Ni da si muževan, kao neki...Nikad ti nisam dala rukeDa ih držiš u svojimaA, ti si ih držao i osećaoTrčeći „sa mnom“Nebeskim poljima... Nikad te nisam pohvalilaDa pišeš lepoDa imaš lice anđelaDa pričaš najlepšeBajke o namaOne izmšljene u snovima... A, mogao si pesnik bitiVeliki pesnik...Samo da sam te u svoj život pustilaToliko si stihova napisaoPrepunih emocija...A, samo sam ih ja čitala... Kad bolje razmislim...Tvoj život je ipakPoezija...
ŽIVOT JE KRUG Nemojte prestajati da voliteI kada vas ostavi gospodin „pravi“Kada se zamute vaše rekeMa, nemojte sanjati snove stareNacrtajte nebo boje plave Neke nove ruke nežne i mekeI maštajte... maštajte... Dodajte životu polet i lepotuTrčite parkom kao da vas čeka nekoPijte vino uz muziku koja vas dižeSmejte se u grohotuJer, sve je na kraju istoSve je već predodređenoPoklonite se staroj ruci U nekoj prometnoj uliciIli putujte brodom negde dalekoU nekoj španskoj luciNekog primorskog gradaMožda vas u prolaznu okrzneMuška silueta i postane vam draga... Kada vas ostavi gospodin praviZnajte...Samo je bio prolazna epizoda Takođe, prolaznog životaNabacite osmeh na licePored šminke, spletite kikicePokupite sve lepe sitniceI igrajte se novog životaKao kad ste bile devojčice... I... ne zaboraviteNemojte odrastiSačuvaćete dušuBićete večno mladeNabacite osmehJer, nakon svakog padaDolaze nove balade...
|