|
|
|
 | Катарина Бранковић Гајић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн - ilijasaula@art
ИМАО БИ МЕ Имао би ме...Само да си знао Уденути цвет У моју расуту косу На твом попрсјуШапутати му нежне речиИ бити Мали Принц... Имао би ме...Да си укапирао зашто сам ту...Ја не разбацујем своје минуте...Морају бити испуњени Лепотом бивствовања...Јер, за велики одмор је Одвећ рано... Имао би ме...Да си имао већу дубину од моје......Експанзија „спојених судова“...А, хидростатички притисак Не би био парадокс флуида...Повезао би лавиринте наших животаИ смело се супроставио законимаКоје су људи писалиА, не Бог... А, само је требало знатиЧитати из мојих очијуИ предати се безрезервноНе марећи за распукли свет...Јер...Моја је коса чекала На твом попрсју......Да у њу уденеш цвет... Сада је одвећ касно...
МОГАО СИ ПЕСНИК БИТИ Никад ти нисам рекла Волим те...Ни нежне речи утехеА, говорио си надахнутоКако је свет леп ако постојимИ све је љубав са мојим очимаАко ти у рано јутроМој лик заблистаСрећа те прати данима... Никад ти нисам дала надуА, тешко је било рећиДа сам ту кад затребаДа ти се као пријатељМогу наћи... Никад ти нисам рекла да си лепА, био си, заиста...Ни да си мужеван, као неки...Никад ти нисам дала рукеДа их држиш у својимаА, ти си их држао и осећаоТрчећи „са мном“Небеским пољима... Никад те нисам похвалилаДа пишеш лепоДа имаш лице анђелаДа причаш најлепшеБајке о намаОне измшљене у сновима... А, могао си песник битиВелики песник...Само да сам те у свој живот пустилаТолико си стихова написаоПрепуних емоција...А, само сам их ја читала... Кад боље размислим...Твој живот је ипакПоезија...
ЖИВОТ ЈЕ КРУГ Немојте престајати да волитеИ када вас остави господин „прави“Када се замуте ваше рекеМа, немојте сањати снове стареНацртајте небо боје плаве Неке нове руке нежне и мекеИ маштајте... маштајте... Додајте животу полет и лепотуТрчите парком као да вас чека некоПијте вино уз музику која вас дижеСмејте се у грохотуЈер, све је на крају истоСве је већ предодређеноПоклоните се старој руци У некој прометној улициИли путујте бродом негде далекоУ некој шпанској луциНеког приморског градаМожда вас у пролазну окрзнеМушка силуета и постане вам драга... Када вас остави господин правиЗнајте...Само је био пролазна епизода Такође, пролазног животаНабаците осмех на лицеПоред шминке, сплетите кикицеПокупите све лепе ситницеИ играјте се новог животаКао кад сте биле девојчице... И... не заборавитеНемојте одрастиСачуваћете душуБићете вечно младеНабаците осмехЈер, након сваког падаДолазе нове баладе...
|
