PESMA KOJA SE TEŠKO ČITA
ovo je pesma koja se teško čita
jer u njoj zveče raspukle školjke
neizrečene reči
i presmejane suze
ovo je pesma lutalica
od grada do grada
blatnjavih ulica saputnica i sestrica
zaludnica
ruka u ruci više nije
bezruka -
jalova setva
bezdomna -
zakasnela žetva
nerodimka, nevidimka
ovo je pesma koja ledi krv
a ne krvari
ne krvari bolom prokrvljena
neprebolom neprisustva
nejedina, neostvarena
razljubljena
raščupana i raščenuta
na po puta
rod odrođeni
zelen-grana odsečena
grivna nenošena
livada nekošena
djevojka neprošena
a još je ima u mojim mislima
pod grlom – u tri čvora svezana
mrklu mi noć u sred dana
pod kapak sašiva –
rašivnica
studen joj kamen u grudima
na bedru: zmija otrovnica bez lica
nemušto rečita
pa sva takva kroza me ište van
pod jezikom večita
a ja ne dam
jer teško se čita
