ПЕСМА КОЈА СЕ ТЕШКО ЧИТА
ово је песма која се тешко чита
јер у њој звече распукле шкољке
неизречене речи
и пресмејане сузе
ово је песма луталица
од града до града
блатњавих улица сапутница и сестрица
залудница
рука у руци више није
безрука -
јалова сетва
бездомна -
закаснела жетва
неродимка, невидимка
ово је песма која леди крв
а не крвари
не крвари болом прокрвљена
непреболом неприсуства
неједина, неостварена
разљубљена
рашчупана и рашченута
на по пута
род одрођени
зелен-грана одсечена
гривна неношена
ливада некошена
дјевојка непрошена
а још је има у мојим мислима
под грлом – у три чвора свезана
мрклу ми ноћ у сред дана
под капак сашива –
рашивница
студен јој камен у грудима
на бедру: змија отровница без лица
немушто речита
па сва таква кроза ме иште ван
под језиком вечита
а ја не дам
јер тешко се чита
