|
|
|
 | Neda Gavrić | |
| |
DETE SA LjUBAV PLANETE
To mesto gde ponovo postanem deteTu ostajem, tu pripadam.Tamo gde me vrhovima prstijuMiluju po kosiTu ću da se ušuškam.Tamo gde sam praštalaPostoji li jedno mesto za mene?Tamo gde postajemOno što oduvek želim bitiTamo gde ja, opet mogu BITIE, tu želim gnezdo sviti.U onako, običnoj ljubaviTamo gde sam dugo spavalaA vreme proletelo jeKao da nisam ni trepnulaE, tamo bih zadrhtala.Tamo gde će vaskrsnutiTo posebno mesto Ono mesto, gde je, po majciČekao te topao zagrljajNasleđen, predodređenE, tamo baš tamoŽelim biti opet to deteI samo tu bih rekla nekomDa ne želim nikada da ode.
DVA SAZVEŽĐA
Ako napravimo retrospektivuVidećemo da lepše i drugačije sanjamNe stidim se prošlostiNe bežim od budućnostiUgodno sam se smestila u sebe samuI lepo osmislila ljubav i život.I kada okrenem glavuNa drugu stranuSvuda su lepe rečiČak i one koje ne izgovaramČak i one koje mislimOnako, kada sam sama sa sobom.
Ako napravimo retrospektivuVidećemo da san jako često umeSavest da ugosti.Pa se stidiš prošlostiBežiš od budućnostiTesan ostaješ u svojoj kožiI obesmisliš ljubav i život.I kada okreneš glavuPa se prepoznapNadajući se da ćeš sresti nekogKo se za tebe rodio.Svud su tvoje ružne rečiČak i one koje ne pišešA ne izgovarašOnako, kada si sam sa sobom.Ja i dalje, kada pogledam goreVidim dva sazvežđaI Velikog MedvedaI Mlečni putA ti?
NA KOM BOKU SPAVA MOJA SUZA, U TVOM OKU
Posle tog, nečegaNegde ode srceZa njim i duša.
Samo telo ostaneUlicom da hodaUjutro da ustajeNoću da spavaPovremeno jede.
Posle tog, nečegaToga od čega se umireA ostaneš điv.
Ti si, a nisi tiNekog drugog tebe je ostavioOnaj koji je otišao.
Ti si, a nisi tiMrtav živiš.
LjUBAV VRATA OTVARA
U devojačkoj sobiSve je istoOsim devojke.KojaVrti rane kao uvojkeI čeka ljubav.
OBLOGE
Stavljam obloge od ljubaviNa bolna mestaU tišine svoje dušeČekam da prođe.Ili bolIli ljubav.
|
