|
|
|
 | Неда Гаврић | |
| |
ДЕТЕ СА ЉУБАВ ПЛАНЕТЕ
То место где поново постанем детеТу остајем, ту припадам.Тамо где ме врховима прстијуМилују по косиТу ћу да се ушушкам.Тамо где сам прашталаПостоји ли једно место за мене?Тамо где постајемОно што одувек желим битиТамо где ја, опет могу БИТИЕ, ту желим гнездо свити.У онако, обичној љубавиТамо где сам дуго спавалаА време пролетело јеКао да нисам ни трепнулаЕ, тамо бих задрхтала.Тамо где ће васкрснутиТо посебно место Оно место, где је, по мајциЧекао те топао загрљајНаслеђен, предодређенЕ, тамо баш тамоЖелим бити опет то детеИ само ту бих рекла некомДа не желим никада да оде.
ДВА САЗВЕЖЂА
Ако направимо ретроспективуВидећемо да лепше и другачије сањамНе стидим се прошлостиНе бежим од будућностиУгодно сам се сместила у себе самуИ лепо осмислила љубав и живот.И када окренем главуНа другу странуСвуда су лепе речиЧак и оне које не изговарамЧак и оне које мислимОнако, када сам сама са собом.
Ако направимо ретроспективуВидећемо да сан јако често умеСавест да угости.Па се стидиш прошлостиБежиш од будућностиТесан остајеш у својој кожиИ обесмислиш љубав и живот.И када окренеш главуПа се препознапНадајући се да ћеш срести некогКо се за тебе родио.Свуд су твоје ружне речиЧак и оне које не пишешА не изговарашОнако, када си сам са собом.Ја и даље, када погледам гореВидим два сазвежђаИ Великог МедведаИ Млечни путА ти?
НА КОМ БОКУ СПАВА МОЈА СУЗА, У ТВОМ ОКУ
После тог, нечегаНегде оде срцеЗа њим и душа.
Само тело останеУлицом да ходаУјутро да устајеНоћу да спаваПовремено једе.
После тог, нечегаТога од чега се умиреА останеш ђив.
Ти си, а ниси тиНеког другог тебе је оставиоОнај који је отишао.
Ти си, а ниси тиМртав живиш.
ЉУБАВ ВРАТА ОТВАРА
У девојачкој собиСве је истоОсим девојке.КојаВрти ране као увојкеИ чека љубав.
ОБЛОГЕ
Стављам облоге од љубавиНа болна местаУ тишине своје душеЧекам да прође.Или болИли љубав.
|
