detalj slike: KRK Art dizajn

MOJ SVET (2)

PLITVIČKA JEZERA

Čovek je sam sebi svedok da priroda stvara lepše od njega. Ono što je priroda stvorila u šumama u predelu Plitvica predstavlja gotovo nestvarnu lepotu, kakvu ljudski um nije u stanju da stvori ni u snovima. Takve lepote retko se sreću na zemaljskoj kugli. Plitvička jezera utisnuta su između gorskih masiva Male Kapele i Plješevice. Tu je šesnaest dragulja nanizanih jedno ispod drugoga, najprivlačnije mesto za turiste željne mira i tišine, svežine i lepote, opuštanja i uživanja.

Plitvička jezera pod zaštitom su države od 1949. godine, kao najlepši Nacionalni park Evrope. Plavo-zelena jezera smeštena su u udolinama između visokih planina na dužini od 7,2 km, okružena prostarim šumama, u kojima se ogleda sva lepota prirode. Plitvice su istinski fenomen prirode. Dele se u gornja i donja jezera, nastala u plastocenskom periodu stvaranjem sedrenih barijera koje su ispregrađivale prirodnu dolinu. Dve reke, Bela i Crna reka, spajaju se kod Plitvičkog Leskovca i odatle teku kao reka Matica, koja se lomi preko sedrastih gromada i izliva po okolnim proširenjima, stvarajući neponovljive prelepe dragulje u šumama.

U gornja jezera ubrajaju se: Prošćansko, Labudovac, Ciganovac, Okrugljak, Veliko jezero, Malo jezero, Batinovac, Glogovac, Milino jezero, Gradinsko jezero i Kozjak. U donja spadaju: Milanovac, Gavranovac, Kaluđerovac, Novakovića brod i Sastavci. Među gornjim jezerima vodopadi su: Labudovac, Batinovački slap, Galovački slap i Kozjački slap. A među donja su: Milanovački slap, Slapovi Milke Trnine, Velike Kaskade, Slap Plitvice i Sastavci.

Šesnaest fenomenalno lepih većih i još mnoštvo manjih jezera kristalno bistre vode, u netaknutoj prirodi, terasasto su nanizana jedno ispod drugoga, međusobno razdvojena sedrenim branama. Voda se preliva preko tih prirodnih pragova, iz jednog jezera u drugo i sliva niz strmine ili se obrušava niz velike visine, a u dolinama se razliva u sitne potočiće i kaskade u vidu zavesa sličnih čipkama ručne radinosti. Rušeći se sa velikih visina raspršuje se u milijarde kapljica, kroz koje se prelamaju sunčani zraci, u vidu duge, dajući ambijentu nestvaran izgled.

Visinska razlika između prvog gornjeg i poslednjeg donjeg jezera iznosi 133 m, a ukupna njihova površina je 1,92 km². Najveće jezero je Kozjak 0.82 km², a poslednji slap je visok 20 m, odakle voda teče kao reka Korana. Najviši slap Plitvičkih jezera je slap koji se obrušava u jezero Sastavci, visine 78m.

Plitvička jezera najlepši su kraj Like. Okolne šume bogate su divljači, među kojima se posebno ističu medvedi, a u vodama ima dosta ribe pastrmke. Okolne strme litice ogledaju se u mirnim vodama jezera, dajući im poseban izgled, a preko malih potočića prelazi se drvenim mostićima, koji se na pojedinim mestima uginju pod nogama kolone turista. U dubljim vodama naziru se ko zna od kada oborena stabla, koja podsećaju na sarkofage. Na dnu dubljih jezera milionima godina taloženi mikroorganizmi daju vodi različite najanse u bojama, koje se menjaju zavisno odakle se gleda.

Na Plitvičkim jezerima sagrađeno je više hotela, najveći je hotel Jezero A kategorije sa 250 komfornih soba, otvoren tokom svih 12 meseci u godini. Tu su još hoteli:Plitvice, Belvie, Izletište i autokamp Medveđak.

Mladenci iz celoga sveta svake godine dolaze na Plitvička jezera da se venčaju ispod vodopada i to im ostaje u doživotnim sećanjima kao najlepši dar prirode. Autor je više puta boravio na Plitvičkim jezerima.

DUBROVNIK – RAJ NA ZEMLjI

Kad turisti prvi put kroče u Dubrovnik obično očekuju sličnost sa mnogim drugim gradovima sveta. A kad prođu njegovim uskim ulicama, popločanim ovdašnjim kamenjem i upozna dubrovačke muzeje, stare građevine i istoriju, shvatiće gde je došao. Napuštajući ga poželeće da iz njega ponese bar mali kamenčić, koji će ga podsećati na zidine tvrđave Lovrijenca, na kome se svakoga leta održavaju Dubrovačke letnje igre, pozorišne predstave Otela i sličnih. Uz Aleksandriju Dubrovnik ima najviše sunčanih dana u godini u Mediteranu, preko 255.

Nedaleko od Dubrovnika je Epidaurus, današnji Cavtat, do koga je nasut rukavac između ostrva i kopna, čime je nastao današnji Stradun, šetalište Dubrovčana. Ime Dubrovnik potiče od slovenske reči dubrava. Istorija grada Dubrovnika veoma je bila burna. Osvajali su ga mnogi osvajači, ali je uvek uspevao da se održi kao slobodna republika, zahvaljujući spretnoj diplomatiji, počev od 1358. godine. Razorni zemljotres pogodio ga je 1667. godine, ostavljajući neizbrisive posledice na gradu, ali i ono što je ostalo predstavlja neprocenjivo blago Dubrovnika.

Tek je Napoleon ukinuo Dubrovačku republiku 1808. godine, a od 1815. do 1918. godine bio je pod vlašću Austrije. Najveći procvat Dubrovnik je doživljavao u XV i XVI veku, zahvaljujući pomorskoj floti i trgovini sa svim zemljama Mediterana. Dubrovnik je 1272. godine dobio Statut i urbanistički plan, a 1301. godine gradsku lekarsku službu, 1317. prvu apoteku, 1347. starački dom, 1432. dom siročadi, a 1436. godine vodovod sa izvora Dubrovačke reke, dug 12 km koji je i danas u funkciji. U Dubrovniku su se snažno razvile nauka i umetnost. U Dubrovniku su rođeni Marin Držić, Ivan Gundulić i Ruđer Bošković. Oko Dubrovnika su sagrađeni odbrambeni bedemi, od VII pa sve do druge polovine XVII veka. Visoki su 22 m, a široki 4-6 m, ukupne dužine 1940 m. U njih su ukomponovane tvrđave Minčeta, Revelin i Bokar. Dubrovnik je bogat muzejski grad, a na ostrvu Lokrum nalazi se Biološki institut.

U Baroknoj katedrali nalazi se slika Ticijum iz 1715. godine, a u Kneževom dvoru kulturno-istorijski deo Gradskog muzeja. A u riznici Dominikanskog Samostana čuva se srebrni krst srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina iz XIV veka. Danas je glavna industrija grada Dubrovnika turizam visoke kategorije. Američki pisac Džems Džons je prilikom boravka u Dubrovniku, očaran njegovom lepotom, napisao: ''Oni koji maštaju o zemaljskom raju treba da dođu u Dubrovnik''. Većina stranih posetilaca Dubrovnik smatraju ovozemaljskim rajem. Autor je u Dubrovniku proveo medeni mesec.

MLjET

I na Mljetu je boravio Džems Džons, i za njega napisao da je to svojevrsni raj na zemlji. Od Dubrovnika se do Mljeta putuje brodom. U luci Goveđari čeka vas prevoznik lokane turističke agencije, a u samom mestu domaćin kod koga vam je rezervisan boravak. Penjući se prema kući domaćina slušate zaglušljujući cvrkut cvrčaka na starim borovima, a u kući vas čeka domaćin sa lozovačom iz sopstvenog vinograda i narescima pršute, za dobrodošlicu. Smeštaj je spreman za prijatan boravak.

Idući na plaže, prvo stižete do Velikog jezera (domaćini ga po italijanskom ovde zovu Grande Lago). To jezero uskim moreuzom je povezano sa morem, a u sredini jezera je malo ostrvo na kome je sagrađen manastir, do koga se dolazi jedino čamcima. Grande Lago krivuda između brežuljaka, obraslih svakojakim šibljem i drvećem. Tu, kažu domaćini, raste oko 700 vrsta drveća i cveća, a na ostrvu je najugodnija klima na čitavom Mediteranu. Uz jezero krivuda asfaltni put do Malog jezera (Pikolo Lago). Ta dva jezera međusobno su spojena kanalom širine svega oko 4 m i iznad njega je mali most. Kroz kanal šest sati teče voda iz Velikog jezera u Malo (Plima), a sledećih šest sati iz Malog u Veliko jezero (Oseka). To je prirodni fenomen ostrva Mljeta. Uz Malo jezero postoji prirodno lekovito blato u kome se leče mnogobrojni turisti, kojima prijaju blato i topla voda. Voda u Velikom jezeru providi se do dubine od 18 metara, bistra je k’o suza. I nije za džabe Tito nameravao da na ostrvu Mljetu sagradi letnjikovac, ali kada su doznali da na ostrvu ima mnogo zmija odustali su.

Postoji na Mljetu legenda da je tu boravio Odisej, dok je lutao Jadranom, a kako ga ni bogovi nisu zaobišli, a nije ni Džems Džons, pa eto nismo ni mi, autor sa suprugom.

BLED – BISER U ALPIMA

Na putu od Ljubljane prema Jesenicama, u Sloveniji, na svega četiri kilometra od autoputa, utonuo u prirodne lepote Alpa, gradić Bled, priljubio se uz obalu Bledskog jezera, magnet koji neodoljivo privlači turiste. Bledsko jezero turistima nudi ljupku, dostojanstvenu prirodnu lepotu i šarm sa predivnom okolinom, neposredno ispod visokih planina, na kojima su tereni pogodni za skijaške sportove. U neposrednoj okolini su i mnoga izletnička mesta, sa dobrim hotelskim smeštajem, bazenima i termalnom vodom.

Bled je jedno od retkih mesta sa turističkom ponudom najviše klase, gde se živi za turizam i od turizma. Raskošna priroda nudi uslove kakvi se još retko gde sreću. Udaljeno je svega 40 km od italijanske i 50 km od austrijske granice, pa je otuda lako dostupno inostranim gostima.

Samo jezero glacijalnog je porekla, dokle je u ledeno doba dopirao Bohinjski ledenjak. Nedaleko od Bledskog jezera su reke Sava Bohinjka i Sava Dolinjka, koje zajednički čine reku Savu, jugoslovensku reku. Bledsko jezero veliko je 1,45 km², a najveća dubina mu je 30 m. Boja vode je tamno-plava, približno bojama mora. Leti je prijatna za kupanje, 20-25°S, a zimi se zaledi i na njoj se ljudi masovno kližu. U Bledsko jezero uliva se nekoliko kraćih potočića, a iz njega ističe samo jedna rečica Jezerčica.

U sredini jezera je ostrvo na kome je sagrađena crkvica, do koje se tokom leta dolazi čamcima, a zimi na sličugama. Okolo crkvice je gusto rastinje crnogoričnog i belogoričnog drveća. U crkvici je mali muzej crkvene umetnosti. A na suprotnoj strani od naselja je stari grad, sagrađen na visokoj steni, odakle se pruža fenomenalan pogled na čitavu okolinu. Odatle se mogu napraviti najlepši foto-snimci Julijskih Alpi i Karavanki, veličanstvene panorame. Taj vrh ogleda se u plavoj vodi jezera, čarobne lepote, sa ostrvom i crkvicom. Leti bezbroj čamaca plove površinom jezera, uz čije obale pliva mnoštvo razgolićenih turista. A oko jezera stazama se šeta mnoštvo starijeg sveta, pretežno sa unučićima. Tu se uvek može videti i po nekoliko fijakera, koji vozaju one turiste koji nisu u stanju da duže pešače a uživaju u razgledanju okoline, dok prijatno ćaskaju. Parkovi oko jezera i po gradu su prepuni raznobojnog cveća, na kojem zuje milioni pčela. Ko do Bleda nije dospeo morao bi to bar jednom učiniti za života, ovakav dragulj ne sme se propustiti. Autor je na Bledu boravio u zimskom periodu, sa porodicom. Mlađa kćerka im je upala pod led, ali se tu našao Dr Predrag koji ju je izvadio. Te uspomene zauvek se sećamo.

BOVEC – ALPSKA LEPOTICA

Turistima koji uživaju u planinskom turizmu preporučljivo je da krenu dolinom Soče, neobične prirodne lepote. Reka ima zelenkastu boju, bistra je, prava planinska reka, nezagađena. Izvire ispod vrha Jelovec, jedan od najviših u Alpima, odakle se lomi i krivuda dolinom Trenta, večno belih snežnih vrhova Vogela (2431m) i Grintaveca (2558m). Ovi vrhovi u jesen i proleće beli su od snega, a leti od ispranog kamena. Tokom plaistecenskog perioda, ledenog doba, tu su bili ledenjaci Bohinjski 50 km i Šoški 60 km. Klima je ovde još uvek oštra, alpska, leta imaju dosta kiše 2000-3000 mm, a temperature su dosta niske, prijatno sveže. Uz dolinu reke Soče leti dopire mediteranska klima, pa je tu znatno toplije.

Soča sa svoje desne strane, gde je lociran Bovec, prima pritoku Koritnicu, a njenom klisurom provlači se cesta preko Predela, do mesta Tarvisio u Italiji. Drugi krak te ceste vodi preko Vršiča i kod Kranjske Gore spaja se sa autoputem ''Brastvo-jedinstvo''.

Alpe su u nižim predelima pretežno obrasle listopadnim drvećem, odakle se večna dolina sužava i gubi u visokoj planini. A tu gde je dolina proširena leži gradić Bovec, veoma privlačan za turiste. U Bovcu su dva hotela visoke kategorije, Alp i Kanin, sa alpskim krovovima. Između Soče i Koritnice naziru se gorostasni beli vrhovi Grintavec, Jalovec, i Mangart, odakle kao da prestaje život.

Litice Kanina iznad Bovca izgledaju surovo, a na njegovom vrhu su idealni smučarski tereni, do kojih se dolazi žičarom, do visine 2300m, kojom se putuje oko pola sata. Zimi su snegovi na Kaninu do 4 m. Ispred restorana na vrhu Kanina pruža se veličanstven pogled na gradić Bovec i udaljene Julijske Alpe, koje se plave sa belim vrhovima. Kroz Knin je izgrađeno nekoliko tunela, kroz koje neki Slovenci svakodnevno odlaze na posao u Italiju.

Na Soči, od njenog izvora do Bovca, tereni su pogodni za kajakaštvo na uzburkanim, divljim, vodama. Atraktivni su vodopadi Boka, nizvodno od Bovca, na kojima se voda ruše niz stenovite litice, pretvarajući se sva u biserno bele kapljice, koji osvežavaju okolinu i na čijim obalama je trava uvek zelena. Autor je sa porodicom zimi bio u Bovcu i vraćajući se sa Kanina zaustavila se žičara iznad provalija, gde su visili pola sata. Bilo je stravično.

BOKOKOTORSKI ZALIV - BISER CRNE GORE

GRAD KOTOR

Grad Koror je središni centar Boke Kotorske, njeno kulturno, sportsko, privredno, zdravstveno, naučno i turističko središte. A Herceg Novi je grad na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, grad koji je od davnina važio za svojevrsnu raskrsnicu između hrišćanstva i islama. Tu su se preplitale različite vere i kulture, koje su dovele do sinteze različitih stilova, koji su ostavili duboke tragove na današčnji Herceg Novi.

IGALO

je poznato po banjskom lečilištu ''Simo Milošević''. Prvo je mesto na ulazu Bokokotorskog zaliva, ispre Heceg Novog i spada u jedno od najatraktivnijih destinacija na crnogorskoj obali. Sam grad Igala sastavni je deo Herceg Novog i zajedno imaju preko 200 sunčanih dana u godini. Ispred Igala puca pogled na zaliv, pored Prevlake, gde počinje Bokokotorski zaliv, za koji kažu da je najlepši na svetu. Ime je dobio od italijanske reči ''bocca''-usta. Obala zaliva dugačka je 106 km, uz koju se ogledaju okolne planine u predivnom vodenom plavetnilu.

Kompleks manastira Savina ilustrativan je primer ljudske maštovitosti i iskonske prirodne lepote. Grad Herceg Novi, sa okolinom, obiluje arhitektonskim, vajarskim i slikarskim delima, vezanim za prohujala vremena. Predivna je crkva Sv. Petra u Bijeloj, a zavičajni muzej u Toploj dominira gradom Arhiv Herceg Novog iz 1885. godine. Stradao je u zemljotresu 1979. godine ali je ubrzo obnovljen. U Njegoševoj ulici Herceg Novog je spomen kuća književnika srpskog nobelovca Ive Andrića. Grad Herceg Novi poznat je po Prazniku mimoze, koji se održava svake godine od 1969.

U Bokokotorskom zalivu važe posebni propisi plovidbe brodova, zabrana usidravanja u morskim prolazima i sva plovila moraju smanjiti brzinu do ispod 12 čvorova, a kroz prolaz Kumborski tesnac čak do ispod 8 čvorova. Herceg Novi se smatra princom Boko-kotorskog zaliva i Crne Gore. Herceg Novi je grad sunca, umetnika, cveća i oaza mira. U Herceg Novom kažu: ''Ako staviš prst u more, vezao si se sa celim svetom''.

Duž obala Bokokotorskog zaliva ima oko pedesetak manjih i većih naselja, lociranih pretežno uz samo more, dok su neka u planinskim zaleđima. Sam grad Kotor uglavio se ispod stenovitih obronaka Lovćena, čije ga stene gotovo nadkriljuju, a sam grad obgrlio je zaliv, koji mu život znači.

Klima u Boko Kotorskom zalivu je prava mediteranska, sa tipičnim toplim letima i blagim zimama. Prosečne godišnje temperature su oko 15°S. Sezone kupanja su duge, od maja do oktobra, što pogoduje za turizam, glavnoj privrednoj grani ovdašnjeg kraja. Boka Kotorska je prirodni fjord Mediterana, u kome je zaista sve bogastvo prirode i ljudskog življenja.

Istorija Kotora je duga i bogata. U Kotoru su sačuvani ostaci davnašnjih kultura i civilizacija. Osvajači Kotora menjali su se tokom vekova i svi su ga tretirali kao važan strateški položaj, naročito u srednjem veku. Stari kotorski grad najbolje je očuvana srednjevekovna urbana sredina i po tome je Kotor uvršten u UNESCO-vu listu svetske prirodne kulturne baštine. U tu listu upisan je i kotarsko-risanski zaliv, a sama Boka smatra se najlepšim svetskim zalivom. Fortifikacijski zid u Kotoru dugačak je 4,5 km, visok 20 m, a po negde širok čak i do 15 m. Na njemu su troja vrata iz IX do XVI veka. U Kotoru se svake godine održavaju Dani kamelije, manifestacija cveća u čast kamelije koja ovde uspeva. Tih dana bira se Dama kamelije i održavaju druge atraktivne manifestacije.

Kruna lepote Kotora je katedrala Sv. Tripuna, iz 1166. godine, bogata riznica fresaka iz XIV veka. Tu su još crkve Sv. Luke (1195) i Sv. Ane. U gradu su dobro očuvane palata Grgurina (XVIII vek), u kojoj je Pomorski muzej i Sat kula (XVI vek), kao i srednjevekovni Stub srama. U blizini Kotora je najstarije naselje u Bokokotorskom zalivu (III vek), prestonica kraljice Teute.

Gradić Perast najbolje je sačuvana celina na Jadranu, u kome su palate i crkve iz XVII i XVIII veka, podignute zahvaljujući razvoju pomorstva i trgovine. U palati Bunjević je muzej grada Perasta. Na ostrvu Gospe od Škrpjela je crkva Sv. Bogorodice iz 1630. godine.

U zalivu je mesto Prčanj, srednjevekovno naselje, a danas atraktivno turističko naselje. U Prčnju je palata Tri sestre, sa neobičnom legendom.

Ne manje su atraktivna mesta na južnom Jadranu Budva, Bečići, Rafailovići, Pržno i Sv. Stefan sa Miločerom, jedinstvena destinacija najviše svetske turističke klase na zemaljskoj kugli.

Autor je proputovao sve ove krajeve i u nekim mestima boravio tokom letovanja sa porodicom. Stekao je utisak da na svetu nema lepšeg mora od jadranskog.

Nastaviće se... 

PODELITE OVAJ TEKST NA: