детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈ СВЕТ (2)

ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Човек је сам себи сведок да природа ствара лепше од њега. Оно што је природа створила у шумама у пределу Плитвица представља готово нестварну лепоту, какву људски ум није у стању да створи ни у сновима. Такве лепоте ретко се срећу на земаљској кугли. Плитвичка језера утиснута су између горских масива Мале Капеле и Пљешевице. Ту је шеснаест драгуља нанизаних једно испод другога, најпривлачније место за туристе жељне мира и тишине, свежине и лепоте, опуштања и уживања.

Плитвичка језера под заштитом су државе од 1949. године, као најлепши Национални парк Европе. Плаво-зелена језера смештена су у удолинама између високих планина на дужини од 7,2 км, окружена простарим шумама, у којима се огледа сва лепота природе. Плитвице су истински феномен природе. Деле се у горња и доња језера, настала у пластоценском периоду стварањем седрених баријера које су испреграђивале природну долину. Две реке, Бела и Црна река, спајају се код Плитвичког Лесковца и одатле теку као река Матица, која се ломи преко седрастих громада и излива по околним проширењима, стварајући непоновљиве прелепе драгуље у шумама.

У горња језера убрајају се: Прошћанско, Лабудовац, Цигановац, Округљак, Велико језеро, Мало језеро, Батиновац, Глоговац, Милино језеро, Градинско језеро и Козјак. У доња спадају: Милановац, Гаврановац, Калуђеровац, Новаковића брод и Саставци. Међу горњим језерима водопади су: Лабудовац, Батиновачки слап, Галовачки слап и Козјачки слап. А међу доња су: Милановачки слап, Слапови Милке Трнине, Велике Каскаде, Слап Плитвице и Саставци.

Шеснаест феноменално лепих већих и још мноштво мањих језера кристално бистре воде, у нетакнутој природи, терасасто су нанизана једно испод другога, међусобно раздвојена седреним бранама. Вода се прелива преко тих природних прагова, из једног језера у друго и слива низ стрмине или се обрушава низ велике висине, а у долинама се разлива у ситне поточиће и каскаде у виду завеса сличних чипкама ручне радиности. Рушећи се са великих висина распршује се у милијарде капљица, кроз које се преламају сунчани зраци, у виду дуге, дајући амбијенту нестваран изглед.

Висинска разлика између првог горњег и последњег доњег језера износи 133 м, а укупна њихова површина је 1,92 км². Највеће језеро је Козјак 0.82 км², а последњи слап је висок 20 м, одакле вода тече као река Корана. Највиши слап Плитвичких језера је слап који се обрушава у језеро Саставци, висине 78м.

Плитвичка језера најлепши су крај Лике. Околне шуме богате су дивљачи, међу којима се посебно истичу медведи, а у водама има доста рибе пастрмке. Околне стрме литице огледају се у мирним водама језера, дајући им посебан изглед, а преко малих поточића прелази се дрвеним мостићима, који се на појединим местима угињу под ногама колоне туриста. У дубљим водама назиру се ко зна од када оборена стабла, која подсећају на саркофаге. На дну дубљих језера милионима година таложени микроорганизми дају води различите најансе у бојама, које се мењају зависно одакле се гледа.

На Плитвичким језерима саграђено је више хотела, највећи је хотел Језеро А категорије са 250 комфорних соба, отворен током свих 12 месеци у години. Ту су још хотели:Плитвице, Белвие, Излетиште и аутокамп Медвеђак.

Младенци из целога света сваке године долазе на Плитвичка језера да се венчају испод водопада и то им остаје у доживотним сећањима као најлепши дар природе. Аутор је више пута боравио на Плитвичким језерима.

ДУБРОВНИК – РАЈ НА ЗЕМЉИ

Кад туристи први пут кроче у Дубровник обично очекују сличност са многим другим градовима света. А кад прођу његовим уским улицама, поплочаним овдашњим камењем и упозна дубровачке музеје, старе грађевине и историју, схватиће где је дошао. Напуштајући га пожелеће да из њега понесе бар мали каменчић, који ће га подсећати на зидине тврђаве Ловријенца, на коме се свакога лета одржавају Дубровачке летње игре, позоришне представе Отела и сличних. Уз Александрију Дубровник има највише сунчаних дана у години у Медитерану, преко 255.

Недалеко од Дубровника је Епидаурус, данашњи Цавтат, до кога је насут рукавац између острва и копна, чиме је настао данашњи Страдун, шеталиште Дубровчана. Име Дубровник потиче од словенске речи дубрава. Историја града Дубровника веома је била бурна. Освајали су га многи освајачи, али је увек успевао да се одржи као слободна република, захваљујући спретној дипломатији, почев од 1358. године. Разорни земљотрес погодио га је 1667. године, остављајући неизбрисиве последице на граду, али и оно што је остало представља непроцењиво благо Дубровника.

Тек је Наполеон укинуо Дубровачку републику 1808. године, а од 1815. до 1918. године био је под влашћу Аустрије. Највећи процват Дубровник је доживљавао у XV и XVI веку, захваљујући поморској флоти и трговини са свим земљама Медитерана. Дубровник је 1272. године добио Статут и урбанистички план, а 1301. године градску лекарску службу, 1317. прву апотеку, 1347. старачки дом, 1432. дом сирочади, а 1436. године водовод са извора Дубровачке реке, дуг 12 км који је и данас у функцији. У Дубровнику су се снажно развиле наука и уметност. У Дубровнику су рођени Марин Држић, Иван Гундулић и Руђер Бошковић. Око Дубровника су саграђени одбрамбени бедеми, од VII па све до друге половине XVII века. Високи су 22 м, а широки 4-6 м, укупне дужине 1940 м. У њих су укомпоноване тврђаве Минчета, Ревелин и Бокар. Дубровник је богат музејски град, а на острву Локрум налази се Биолошки институт.

У Барокној катедрали налази се слика Тицијум из 1715. године, а у Кнежевом двору културно-историјски део Градског музеја. А у ризници Доминиканског Самостана чува се сребрни крст српског краља Стефана Уроша II Милутина из XIV века. Данас је главна индустрија града Дубровника туризам високе категорије. Амерички писац Џемс Џонс је приликом боравка у Дубровнику, очаран његовом лепотом, написао: ''Они који маштају о земаљском рају треба да дођу у Дубровник''. Већина страних посетилаца Дубровник сматрају овоземаљским рајем. Аутор је у Дубровнику провео медени месец.

МЉЕТ

И на Мљету је боравио Џемс Џонс, и за њега написао да је то својеврсни рај на земљи. Од Дубровника се до Мљета путује бродом. У луци Говеђари чека вас превозник локане туристичке агенције, а у самом месту домаћин код кога вам је резервисан боравак. Пењући се према кући домаћина слушате заглушљујући цвркут цврчака на старим боровима, а у кући вас чека домаћин са лозовачом из сопственог винограда и наресцима пршуте, за добродошлицу. Смештај је спреман за пријатан боравак.

Идући на плаже, прво стижете до Великог језера (домаћини га по италијанском овде зову Гранде Лаго). То језеро уским мореузом је повезано са морем, а у средини језера је мало острво на коме је саграђен манастир, до кога се долази једино чамцима. Гранде Лаго кривуда између брежуљака, обраслих свакојаким шибљем и дрвећем. Ту, кажу домаћини, расте око 700 врста дрвећа и цвећа, а на острву је најугоднија клима на читавом Медитерану. Уз језеро кривуда асфалтни пут до Малог језера (Пиколо Лаго). Та два језера међусобно су спојена каналом ширине свега око 4 м и изнад њега је мали мост. Кроз канал шест сати тече вода из Великог језера у Мало (Плима), а следећих шест сати из Малог у Велико језеро (Осека). То је природни феномен острва Мљета. Уз Мало језеро постоји природно лековито блато у коме се лече многобројни туристи, којима пријају блато и топла вода. Вода у Великом језеру провиди се до дубине од 18 метара, бистра је к’о суза. И није за џабе Тито намеравао да на острву Мљету сагради летњиковац, али када су дознали да на острву има много змија одустали су.

Постоји на Мљету легенда да је ту боравио Одисеј, док је лутао Јадраном, а како га ни богови нису заобишли, а није ни Џемс Џонс, па ето нисмо ни ми, аутор са супругом.

БЛЕД – БИСЕР У АЛПИМА

На путу од Љубљане према Јесеницама, у Словенији, на свега четири километра од аутопута, утонуо у природне лепоте Алпа, градић Блед, приљубио се уз обалу Бледског језера, магнет који неодољиво привлачи туристе. Бледско језеро туристима нуди љупку, достојанствену природну лепоту и шарм са предивном околином, непосредно испод високих планина, на којима су терени погодни за скијашке спортове. У непосредној околини су и многа излетничка места, са добрим хотелским смештајем, базенима и термалном водом.

Блед је једно од ретких места са туристичком понудом највише класе, где се живи за туризам и од туризма. Раскошна природа нуди услове какви се још ретко где срећу. Удаљено је свега 40 км од италијанске и 50 км од аустријске границе, па је отуда лако доступно иностраним гостима.

Само језеро глацијалног је порекла, докле је у ледено доба допирао Бохињски ледењак. Недалеко од Бледског језера су реке Сава Бохињка и Сава Долињка, које заједнички чине реку Саву, југословенску реку. Бледско језеро велико је 1,45 км², а највећа дубина му је 30 м. Боја воде је тамно-плава, приближно бојама мора. Лети је пријатна за купање, 20-25°С, а зими се заледи и на њој се људи масовно клижу. У Бледско језеро улива се неколико краћих поточића, а из њега истиче само једна речица Језерчица.

У средини језера је острво на коме је саграђена црквица, до које се током лета долази чамцима, а зими на сличугама. Около црквице је густо растиње црногоричног и белогоричног дрвећа. У црквици је мали музеј црквене уметности. А на супротној страни од насеља је стари град, саграђен на високој стени, одакле се пружа феноменалан поглед на читаву околину. Одатле се могу направити најлепши фото-снимци Јулијских Алпи и Караванки, величанствене панораме. Тај врх огледа се у плавој води језера, чаробне лепоте, са острвом и црквицом. Лети безброј чамаца плове површином језера, уз чије обале плива мноштво разголићених туриста. А око језера стазама се шета мноштво старијег света, претежно са унучићима. Ту се увек може видети и по неколико фијакера, који возају оне туристе који нису у стању да дуже пешаче а уживају у разгледању околине, док пријатно ћаскају. Паркови око језера и по граду су препуни разнобојног цвећа, на којем зује милиони пчела. Ко до Бледа није доспео морао би то бар једном учинити за живота, овакав драгуљ не сме се пропустити. Аутор је на Бледу боравио у зимском периоду, са породицом. Млађа кћерка им је упала под лед, али се ту нашао Др Предраг који ју је извадио. Те успомене заувек се сећамо.

БОВЕЦ – АЛПСКА ЛЕПОТИЦА

Туристима који уживају у планинском туризму препоручљиво је да крену долином Соче, необичне природне лепоте. Река има зеленкасту боју, бистра је, права планинска река, незагађена. Извире испод врха Јеловец, један од највиших у Алпима, одакле се ломи и кривуда долином Трента, вечно белих снежних врхова Вогела (2431м) и Гринтавеца (2558м). Ови врхови у јесен и пролеће бели су од снега, а лети од испраног камена. Током плаистеценског периода, леденог доба, ту су били ледењаци Бохињски 50 км и Шошки 60 км. Клима је овде још увек оштра, алпска, лета имају доста кише 2000-3000 мм, а температуре су доста ниске, пријатно свеже. Уз долину реке Соче лети допире медитеранска клима, па је ту знатно топлије.

Соча са своје десне стране, где је лоциран Бовец, прима притоку Коритницу, а њеном клисуром провлачи се цеста преко Предела, до места Тарвисио у Италији. Други крак те цесте води преко Вршича и код Крањске Горе спаја се са аутопутем ''Браство-јединство''.

Алпе су у нижим пределима претежно обрасле листопадним дрвећем, одакле се вечна долина сужава и губи у високој планини. А ту где је долина проширена лежи градић Бовец, веома привлачан за туристе. У Бовцу су два хотела високе категорије, Алп и Канин, са алпским крововима. Између Соче и Коритнице назиру се горостасни бели врхови Гринтавец, Јаловец, и Мангарт, одакле као да престаје живот.

Литице Канина изнад Бовца изгледају сурово, а на његовом врху су идеални смучарски терени, до којих се долази жичаром, до висине 2300м, којом се путује око пола сата. Зими су снегови на Канину до 4 м. Испред ресторана на врху Канина пружа се величанствен поглед на градић Бовец и удаљене Јулијске Алпе, које се плаве са белим врховима. Кроз Книн је изграђено неколико тунела, кроз које неки Словенци свакодневно одлазе на посао у Италију.

На Сочи, од њеног извора до Бовца, терени су погодни за кајакаштво на узбурканим, дивљим, водама. Атрактивни су водопади Бока, низводно од Бовца, на којима се вода руше низ стеновите литице, претварајући се сва у бисерно беле капљице, који освежавају околину и на чијим обалама је трава увек зелена. Аутор је са породицом зими био у Бовцу и враћајући се са Канина зауставила се жичара изнад провалија, где су висили пола сата. Било је стравично.

БОКОКОТОРСКИ ЗАЛИВ - БИСЕР ЦРНЕ ГОРЕ

ГРАД КОТОР

Град Корор је средишни центар Боке Которске, њено културно, спортско, привредно, здравствено, научно и туристичко средиште. А Херцег Нови је град на самом улазу у Бококоторски залив, град који је од давнина важио за својеврсну раскрсницу између хришћанства и ислама. Ту су се преплитале различите вере и културе, које су довеле до синтезе различитих стилова, који су оставили дубоке трагове на данашчњи Херцег Нови.

ИГАЛО

је познато по бањском лечилишту ''Симо Милошевић''. Прво је место на улазу Бококоторског залива, испре Хецег Новог и спада у једно од најатрактивнијих дестинација на црногорској обали. Сам град Игала саставни је део Херцег Новог и заједно имају преко 200 сунчаних дана у години. Испред Игала пуца поглед на залив, поред Превлаке, где почиње Бококоторски залив, за који кажу да је најлепши на свету. Име је добио од италијанске речи ''bocca''-уста. Обала залива дугачка је 106 км, уз коју се огледају околне планине у предивном воденом плаветнилу.

Комплекс манастира Савина илустративан је пример људске маштовитости и исконске природне лепоте. Град Херцег Нови, са околином, обилује архитектонским, вајарским и сликарским делима, везаним за прохујала времена. Предивна је црква Св. Петра у Бијелој, а завичајни музеј у Топлој доминира градом Архив Херцег Новог из 1885. године. Страдао је у земљотресу 1979. године али је убрзо обновљен. У Његошевој улици Херцег Новог је спомен кућа књижевника српског нобеловца Иве Андрића. Град Херцег Нови познат је по Празнику мимозе, који се одржава сваке године од 1969.

У Бококоторском заливу важе посебни прописи пловидбе бродова, забрана усидравања у морским пролазима и сва пловила морају смањити брзину до испод 12 чворова, а кроз пролаз Кумборски теснац чак до испод 8 чворова. Херцег Нови се сматра принцом Боко-которског залива и Црне Горе. Херцег Нови је град сунца, уметника, цвећа и оаза мира. У Херцег Новом кажу: ''Ако ставиш прст у море, везао си се са целим светом''.

Дуж обала Бококоторског залива има око педесетак мањих и већих насеља, лоцираних претежно уз само море, док су нека у планинским залеђима. Сам град Котор углавио се испод стеновитих обронака Ловћена, чије га стене готово надкриљују, а сам град обгрлио је залив, који му живот значи.

Клима у Боко Которском заливу је права медитеранска, са типичним топлим летима и благим зимама. Просечне годишње температуре су око 15°С. Сезоне купања су дуге, од маја до октобра, што погодује за туризам, главној привредној грани овдашњег краја. Бока Которска је природни фјорд Медитерана, у коме је заиста све богаство природе и људског живљења.

Историја Котора је дуга и богата. У Котору су сачувани остаци давнашњих култура и цивилизација. Освајачи Котора мењали су се током векова и сви су га третирали као важан стратешки положај, нарочито у средњем веку. Стари которски град најбоље је очувана средњевековна урбана средина и по томе је Котор уврштен у UNESCO-ву листу светске природне културне баштине. У ту листу уписан је и котарско-рисански залив, а сама Бока сматра се најлепшим светским заливом. Фортификацијски зид у Котору дугачак је 4,5 км, висок 20 м, а по негде широк чак и до 15 м. На њему су троја врата из IX до XVI века. У Котору се сваке године одржавају Дани камелије, манифестација цвећа у част камелије која овде успева. Тих дана бира се Дама камелије и одржавају друге атрактивне манифестације.

Круна лепоте Котора је катедрала Св. Трипуна, из 1166. године, богата ризница фресака из XIV века. Ту су још цркве Св. Луке (1195) и Св. Ане. У граду су добро очуване палата Гргурина (XVIII век), у којој је Поморски музеј и Сат кула (XVI век), као и средњевековни Стуб срама. У близини Котора је најстарије насеље у Бококоторском заливу (III век), престоница краљице Теуте.

Градић Пераст најбоље је сачувана целина на Јадрану, у коме су палате и цркве из XVII и XVIII века, подигнуте захваљујући развоју поморства и трговине. У палати Буњевић је музеј града Пераста. На острву Госпе од Шкрпјела је црква Св. Богородице из 1630. године.

У заливу је место Прчањ, средњевековно насеље, а данас атрактивно туристичко насеље. У Прчњу је палата Три сестре, са необичном легендом.

Не мање су атрактивна места на јужном Јадрану Будва, Бечићи, Рафаиловићи, Пржно и Св. Стефан са Милочером, јединствена дестинација највише светске туристичке класе на земаљској кугли.

Аутор је пропутовао све ове крајеве и у неким местима боравио током летовања са породицом. Стекао је утисак да на свету нема лепшег мора од јадранског.

Наставиће се... 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: