|
|
| Jovana Milovac Grbić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Jesen
Kiša je lupala o oluke,kap po kap. Stvorila je melodiju,tako stvarnu, tako glasnu i krutu.Ne podnosim jesen žutu.Odakle joj pravoda unosi nemir? Od prvog dana, od kada je pamtim,mučna i mutna beše.Teško mi je, ne mogu da shvatim,kako se jesenji problemi rešei kakvi su ljudi što joj se smeše?Ni ja joj nisam prirasla k srcu,obe smo nezgodno gnevne.Da, nisam joj omiljeni lik.I ko je tu kome gost?Ona meni ili ja njoj? I kako da joj okrenem leđa?Nepristojnost priča iz meneali svaka me jesen vređa. Ne želim da čujem njene zvuke,ni da joj gledam ogolele grane.U duši odjekuju još žive mukei bacaju u prošle dane.Nemilosrdno i besno,zar se ne pitam ništa? Sve si mi pohlepno uzela,da si bar ostavila išta? Ti znaš šta si odnela,i koga nisi vratila.A ja sam sve to podnela,što si ko senka me pratila.Kakve to jeseni nemaju dušu,a suze blatnjave liju? Oduvek su tmurne, zato ih neću,one sve tuge kriju. Album
To nije samo tvrd povez.To nije samo srebrni prorez. Više je nešto nalik na kutak,Deo života, jedan trenutak. To nisu samo cvetne strane,možda izdaleka ili sa strane.Tu počinju iskreni osmesi, sve ono što jesi kad dobro si. U njemu su tvoji dečački snovi,bio on stari il’bio novi.Vredi zlata, ma vredi i višejer zauvek živijer zauvek diše. Neka je prokleto vreme što teče,još poneka slika ko rana zapeče.Otvori ga, pogledaj, tu vreme stoji,tu su još uvek svi tvoji i moji. Ako te život daleko odvuče,ako zaboraviš na nekad, na juče,polako sa korica prašinu skini,tad seti se ko si, seti u tišini. Slomljena Na delove,na komade,kao da je od stakla.Slomljena,ide kroz život,a tako dugo se nije makla.Juri i traži odgovore,njena suština beše jaka.Zanemarila je sve što ima,tako neutralna, ko voda mlaka.Ne smeje se, i stranac vidi,više nema sjaj za ceo svet.Matirana, siva,ona tumara.Kao kad nokat raspara čarapu,kao kad vetrovi odnesu lišće.Samo za nju obnove nemajer ona se ljudi ne vraća više.
|