детаљ слике: КРК Арт дизајн

Jeсен

Киша је лупала о олуке,

кап по кап.

Створила је мелодију,

тако стварну,

тако гласну и круту.

Не подносим јесен жуту.

Одакле јој право

да уноси немир?

Од првог дана, од када је памтим,

мучна и мутна беше.

Тешко ми је, не могу да схватим,

како се јесењи проблеми реше

и какви су људи што јој се смеше?

Ни ја јој нисам прирасла к срцу,

обе смо незгодно гневне.

Да, нисам јој омиљени лик.

И ко је ту коме гост?

Она мени или ја њој?

И како да јој окренем леђа?

Непристојност прича из мене

али свака ме јесен вређа.

Не желим да чујем њене звуке,

ни да јој гледам оголеле гране.

У души одјекују још живе муке

и бацају у прошле дане.

Немилосрдно и бесно,

зар се не питам ништа?

Све си ми похлепно узела,

да си бар оставила ишта?

Ти знаш шта си однела,

и кога ниси вратила.

А ја сам све то поднела,

што си ко сенка ме пратила.

Какве то јесени немају душу,

а сузе блатњаве лију?

Одувек су тмурне, зато их нећу,

оне све туге крију.

Албум

То није само тврд повез.

То није само сребрни прорез.

Више је нешто налик на кутак,

Део живота, један тренутак.

То нису само цветне стране,

можда издалека или са стране.

Tу почињу искрени осмеси,

све оно што јеси кад добро си.

У њему су твоји дечачки снови,

био он стари ил’био нови.

Вреди злата, ма вреди и више

јер заувек живи

јер заувек дише.

Нека је проклето време што тече,

још понека слика ко рана запече.

Отвори га, погледај, ту време стоји,

ту су још увек сви твоји и моји.

Ако те живот далеко одвуче,

ако заборавиш на некад, на јуче,

полако са корица прашину скини,

тад сети се ко си, сети у тишини.

Сломљена

На делове,

на комаде,

као да је од стакла.

Сломљена,

иде кроз живот,

а тако дуго се није макла.

Јури и тражи одговоре,

њена суштина беше јака.

Занемарила је све што има,

тако неутрална, ко вода млака.

Не смеје се, и странац види,

више нема сјај за цео свет.

Матирана, сива,

она тумара.

Као кад нокат распара чарапу,

као кад ветрови однесу лишће.

Само за њу обнове нема

јер она се људи не враћа више.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: