detalj slike: KRK Art dizajn

ZNAČENjE  REČI

Kako se odbraniti od zanosnih

Reči, koje dozivaju  izdaleka

Šumom nekim opojnim,

U zagrljaj na livadi kraj reke

Na postelji od cveća,

Ili odvode u galerije osvetljene

Gde se udvoje stoji dugo i čedno

Pred slikaka na zidu usamljenim

I beskrajno tužnim.

Kako odoleti šaputanju

Koje vetar donosi izdaleka,

U čijem tonalitetu svaka reč

Zvuči opojno, miloliko i tako

Stvarno i istinito da damarima

Pomeraju već uzdignute odaje

Ljubavi i pripadanja.

Kako, kako prepoznati reči

U kojima klija božanska ljubav,

Koja će istinski daljine ukloniti

I imenovati put i predele

Kojim se putuje bez senki.

EURIDIKA

U senci rascvetane čežnje

Svu noć sam dozivala  

Zagrljaj tvoj da me utiša.

U snu sam znala nerazdanjenom,

Od nevidljivih mi sila kazano,

Ako noćas dođeš u moje odaje

I usne nam se sretnu požudno,

Tu, na tvojim rukama

Pašću u smrt kao u kolevku.

I nećeš me vratiti nijednim dozivom,

Ni umilnim zvukom lire sedmožice

Koja gospodari vodama i vetrovima.

Tek ako bi pečatio najskupljim rečima

Da će nam se usne, poput talasa

Svakoga dana nebrojeno puta sretati,

Za tom pesmom bih pristala

Da se iz vlastite smrti vratim

Na proplanke sunčane Trakije,

Orfeju, Kaliopin sine.

KOŠAVA

Dok ledena košava ravnicom duva

I svija pred sobom ogolela stabla,

Koja još pamte raskošne krošnje

Ustremljene prema nebeskoj plaveti,

Kada se vlati trava

 Spuštaju u krilo zamrzle zemlje,

 Matere svoje,

U vreme prozeblo,

Kada  je nebo bez žara i tajne,

Kada ni suza iz oka ne može da kane,

Ja drhtim

Jezom nekom nestvarnom i

Izdaleka pružam ruku prema tebi,

Pa je, poput bršljanove grane,

Uvlačim ispod revera kaputa

Da zaštitim ono mesto

Koje meni danonoćno

Znakove ljubavi šalje.

PODELITE OVAJ TEKST NA: