|
|
| Љубица Жикић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ Како се одбранити од заноснихРечи, које дозивају издалека Шумом неким опојним,У загрљај на ливади крaj рекеНа постељи од цвећа, Или одводе у галерије осветљенеГде се удвоје стоји дуго и чедноПред сликака на зиду усамљенимИ бескрајно тужним. Како одолети шапутањуКоје ветар доноси издалека,У чијем тоналитету свака речЗвучи опојно, милолико и такоСтварно и истинито да дамаримаПомерају већ уздигнуте одајеЉубави и припадања. Како, како препознати речиУ којима клија божанска љубав,Која ће истински даљине уклонитиИ именовати пут и пределеКојим се путује без сенки. EУРИДИКА У сенци расцветане чежњеСву ноћ сам дозивала Загрљај твој да ме утиша. У сну сам знала нераздањеном,Од невидљивих ми сила казано,Ако ноћас дођеш у моје одајеИ усне нам се сретну пожудно,Ту, на твојим рукамаПашћу у смрт као у колевку. И нећеш ме вратити ниједним дозивом,Ни умилним звуком лире седможицеКоја господари водама и ветровима. Тек ако би печатио најскупљим речимаДа ће нам се усне, попут таласаСвакога дана небројено пута сретати,За том песмом бих присталаДа се из властите смрти вратимНа пропланке сунчане Тракије,Орфеју, Калиопин сине. КОШАВА Док ледена кошава равницом дуваИ свија пред собом оголела стабла,Која још памте раскошне крошњеУстремљене према небеској плавети,Када се влати трава Спуштају у крило замрзле земље, Матере своје,У време прозебло,Када је небо без жара и тајне,Када ни суза из ока не може да кане,Ја дрхтимЈезом неком нестварном иИздалека пружам руку према теби,Па је, попут бршљанове гране,Увлачим испод ревера капутаДа заштитим оно место Које мени даноноћно Знакове љубави шаље.
|