 | Marija Viktorija Živanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Praštaj Marija
... Za cvetna polja,
što su groblja bila.
Za suze, što nisi ronila.
No lila...
Za saten, a saten nije svila.
Za draga, a ne mila.
Za teret ljubavi, što ponela si.
Za danas, ali i kada starost po nas dođe.
Za zapis duše u senci kaktusa.
Za sve što bude i sve što prođe.
............
Neko tiho plače.
Ne. Nije to plač. Cvili.
Praštaj Marija, za ono što jesmo
i za sve što nikada nismo bili.
.............
Čerga je ljubav i zato skini,
masku dželata sa svoga lica.
Praštaj Marija, rekao si.
Mala je soba, zgrada, ulica,
da oprost moj u njih stane.
Ti brojiš godine a ne dane.
................
Za svatove naše znane i neznane.
Za romane neispisane...
Decu nerođenu, što nisi dala...
Rekao si, praštaj Marija,
jer sve si znala...
I kuda vodi i šta će biti...
Kad duša bol ko vino ispija.
Sve mi oprosti sem ljubavi...
Nisam zaslužio, al'...
Praštaj Marija...
