 | Марија Викторија Живановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Праштај Марија
... За цветна поља,
што су гробља била.
За сузе, што ниси ронила.
Но лила...
За сатен, а сатен није свила.
За драга, а не мила.
За терет љубави, што понела си.
За данас, али и када старост по нас дође.
За запис душе у сенци кактуса.
За све што буде и све што прође.
............
Неко тихо плаче.
Не. Није то плач. Цвили.
Праштај Марија, за оно што јесмо
и за све што никада нисмо били.
.............
Черга је љубав и зато скини,
маску џелата са свога лица.
Праштај Марија, рекао си.
Мала је соба, зграда, улица,
да опрост мој у њих стане.
Ти бројиш године а не дане.
................
За сватове наше знане и незнане.
За романе неисписане...
Децу нерођену, што ниси дала...
Рекао си, праштај Марија,
јер све си знала...
И куда води и шта ће бити...
Кад душа бол ко вино испија.
Све ми опрости сем љубави...
Нисам заслужио, ал'...
Праштај Марија...
