|
|
JA, LJUBAV TVOJA NEPROČITANA | Gordana Subotić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
MOJA Viđaju je gizadvu,kejom hodi...Košuta moja!Poglede mami...Kažu srećna jeOsmehom blista joj liceU očima žiške skriva, smaragdne svice...Da miriše nezaboravom...Moja devojka... Kažu... još lice umiva rosom I nogom bosom, gazi travom obraslim stazama, kuda smo šetali one noći...U kojoj sam zarobljen ost'o...Da joj mesečina otada, spava u kosi... U pramenima crnim, nosi lepršavost grive divljih konja...Plemenita moja... Viđaju je Nedeljomkad zvone zvona Ide da se pomoli... Mirne duse... i lica... Tiha i smerna...Ne znaš, dal ikona je, žena il' svetica...Moja devojčica...Kažu... više je ne bolim KAZNA IL' DAR Ponekad mi se čini da viriš kroz ključaonicu mojih misli... Tamo:ja- ljubav tvoja nepročitana, ti- nemi čitač kome je tišina oduzela glas... Ponekad mislim možda sam samo sve usnila, umem lepo da sanjam, možda nikad i nije bilo knjige koja je pisala o nama, pesme koja je pevala nas. Utihne nekad i čas u kom uspomene mrmore na izdisaju sećanja...čas kada tišina duboko odzvanja. Tišina... široka kao more,nikada nije toliko prazna da sebe ne ispuni uzdasima bola, i nikad toliko gluva da ne čuje akorde D mola. Pitam se, šta mi to život sa tobom pruži... Da li si jednom poklonjen dar Ili kazna...koja se nikad ne odsluži... Čuvaj se tišine kad prolaziškroz ključaonicu mojih misli,da te ne uplaši ako jaukne naglas... Ljubav tvoja nepročitana! Slaba beše svetlost dana, da sjaj njen obasja...slova su joj svetlila u nitima noćnih tama...Samo... Ti nisi umeo da vidiš zvezdano nebo između nas! TVOJA ZVEZDA Moj um lebdi negde visokoiznad ovog venućeg telaPonekad i srce uzdigne sebiponekad kad mislim o tebiU tim visinama krv je moja vrela Tada pomislimEh, da sam Zvezda padalica Zasvetlim kratko...Obasjam modrinu nebeske alejeprospem zlatni prah sa lica...Istrgnem najsvetliji zrak,i ostavim dušu da ti greje Presušim gorke izvore svih tvojih nemirapre nego se ugasim u hladnom dimu svemira 22.06.2018.
|