detalj slike: KRK Art dizajn

SVETI MIRISI

Sveti mirisi detinjstva

Prate nas, žive u nama,

Vraćaju slike.

Zimsko je jutro

Kuća sva u mirisu,

Na stolu rumeni hlepčići

Raznih oblika,

Badnji je dan.

Treba poći u šumu,

Uzeti Badnjak,

Umilostiviti gladne ptice.

A potom uveče, nahraniti Vatru

Da se rasplamsa, obasja Dom,

Najavi Veliko Rođenje.

Pre loženja,

Stoji na šporetu Badnjak,

Na njemu so i novčić,

Za Mir i Blagostanje.

Potom Domaćin uzima

Badnjak i džara,

Šapću se blagoslovi,

Lete vesele žiške

Kao da shvataju igru:

Koliko vatrice, toliko dečice,

Koliko hlebova, toliko sinova!

Koliko zvezdica, toliko curica,

Jagnjadi, svakog blaga!

Koliko...

Mir Božji, Hristos se rodi!

Ponovio bi domaćin tri put,

Potom se ukućani izljube

Srećni, ushićeni što

Deo su velike tajne,

Novog rođenja Hrista

Dok svima onako zamišljenim

Čudan sjaj kao preuzet sa lica Boga

U očima blagim iznutra blista

 BOG JE POSREDI NAS

Taj dodir ruku,

To uzvišeno davanje

Zbi se nepovratno.

Ko da oprasmo

Ruke od smrti,

Svega što stajalo je

Između nas

Vekovima.

Logos nas sabra.

Ko da rodismo se        

U tom spajanju ruku,

Blaženstvu

Ne kušanom do tad.

I teče voda bivstva

Između nas

U naše dlanove,

Božansko lice

Da ogledne se,

kroz nas proslovi.

Bog je posredi nas

I jest i da bude!

U naša dlanove stao

A mi ga pridržali.

RAĐANjE PESME

U hodu, u beskraj zagledana

samo sam misao pustila da teče,

samo sam reči slagala u niz,

tek igre radi slobodnog uma.

Samo se duša otvorila nebu

i zanela je, začelo se nešto.

I, evo, gle, rađa se oblik.

pomalja se pesma, stvarna,

ko da je od krvi i kože.

Pojavljuje joj se lice,

ničemu nalik, samosvojno,

sa  jasnim bilom,

podobno koraku zraka,

muzici sfera, zuju pčela,

u kojem su se splela

dva ritma smela:

ritam rađanja i ritam smrti,

jer jedno niče – umire drugo.

I ja s tvojim rođenjem nestajem.

U biće pesme moj duh se slio

što oblik drži,

živim ga čini

i neporecivi je znak:

da bejah!

GOSPOD SE KROZ MOJE LICE PROVIDI

                                                                                 Ne znaju obale šta radiš/ one postoje.

                                                                                                                                   Ivan.V.Lalić

Božji su naumi čudesni, nedokučivi,

Zna li raskošna palma nad morem

Što je stvorena

Da li je lepota joj teret il’ dar

Možda bi i ona reč, misao

Umesto nemosti, glas, oči bar,

I nad njom sveopšte ljubavi štit.

Znamo li i mi s mišlju, glasom

Zašto smo sazdani, s kojim ciljem,

Kakvom namenom, poslanjem,

Nad nama sveopšte ljubavi štit!

Tajnoga blaga puni,

Ljubavi što kroz nas diše

Tragamo za odgovorom –

Neko bi hteo mnogo, uvek više,

Ja vidim tu Božju iskru

Što greje me i napred vodi

Osmeh mi ne silazi s lica –

Svrha obznanjuje se sama,

Istost me s drugima spaja

Beskraj me kroz reči grli

Što svetle nad nama,

Prizraci večnosti što za smrt ne zna

Blista mi na licu ljubavi štit,

Toliko ljubavi u srcu mi

Toliko mene u dugima ko da sam znamen!

Nose me mišlju znani i neznani

Gospod se kroz moje lice providi

Jer sva u njemu prebivam

Logosom ispunjena,

Isceljujuće zrači, smiruje,

Ljubavlju svedočim Boga!

Prosvetljena širim dlanove što svetle

Od blaga tog čudesnog

Što ispisah ga dušom vrelom,

Nada mnom sveopšte ljubavi štit

Što potvrđujem je delom!

 POST FESTUM

Uzlotvoriše se svi

Nevini i ini

Hajkama gonjeni,

Glađu moreni

Uzločiniše se

Nekada bliski

Krvlju vezani

Zanavek zveri

I gonič i gonjeni

u bekstvu

smrću spojeni

nerazdvojeni.

Ozveriše se

Prevareni

Ostavljeni,

Umesto trona,

Slave – jad!

Umesto gozbe

Nezvana

Stiže glad

Da miri teške

Protivnike

Što najzad

Spoznaše

Svoj pad.

Ni napred

Ni nazad,

U klancu!

Ni mrtvi

ni živi,

prokaženi.

Zlo se moćno

zaigralo

a svi ostali

pogaženi.

PODELITE OVAJ TEKST NA: