|
|
| Gordana Pešaković | |
| |
Predosećanje
Mutnina osvaja svetPokoravaMisli i dela Nestaje sjaj nadeSećanja bledeSluti se dolazak UraganaI pitanje SvemiraKuda smo krenuli Osunčani vetar
Umotaću se u stabloUroniti u svaku poruOmirisati sve dodireŽivotinja, ptica, insekata, ljudi Utisnute željePolako me vodeDo grana koje meNjišu na sve strane Opijena sećanjimaPostojanjima, bivšim i budućimPenjem seSve više i višeDo spajanjaSa liskamaKoje radosno lelujajuNa osunčanom vetru
O smislu
Koliko su osećanja našaA koliko su nam dataU trenutku našega začećaA nama je ostavljenoDa ih otkrivano i upoznajemo Iznedriti svako osećanjeI ono koje je obojenoI ono koje je skrivenoSvako osećanjeDo dubine trenutka stvaranja A tamo – strahIskonski, od Adama i Eve stvaranPlemenski, od majčinih otkucaja srca satkanI naš, U tajnama obavijen U tom vrtlogu Istorije i istineLegende i bajkeU tom vrtlogu Vremenskom i svemirskom Skupljam sećanja svihZnanih i neznanihMojih i nadmojihReđam ih sa smislom Svesmislenim
|