|
|
|
 | Гордана Пешаковић | |
| |
Предосећање
Мутнина осваја светПокораваМисли и дела Нестаје сјај надеСећања бледеСлути се долазак УраганаИ питање СвемираКуда смо кренули Осунчани ветар
Умотаћу се у стаблоУронити у сваку поруОмирисати све додиреЖивотиња, птица, инсеката, људи Утиснуте жељеПолако ме водеДо грана које меЊишу на све стране Опијена сећањимаПостојањима, бившим и будућимПењем сеСве више и вишеДо спајањаСа лискамаКоје радосно лелујајуНа осунчаном ветру
О смислу
Колико су осећања нашаА колико су нам датаУ тренутку нашега зачећаА нама је остављеноДа их откривано и упознајемо Изнедрити свако осећањеИ оно које је обојеноИ оно које је скривеноСвако осећањеДо дубине тренутка стварања А тамо – страхИсконски, од Адама и Еве стваранПлеменски, од мајчиних откуцаја срца сатканИ наш, У тајнама обавијен У том вртлогу Историје и истинеЛегенде и бајкеУ том вртлогу Временском и свемирском Скупљам сећања свихЗнаних и незнанихМојих и надмојихРеђам их са смислом Свесмисленим
|
