detalj slike: KRK Art dizajn

SAMA

Sama sam,

sama sa jesenjim plesom

požutelog lišća.

Sedim u parku

na staroj klupi ispod vrbe

ponesena tužnim bojama požutele trave

pod hladnim plaštom jutarnje slane

i kapima rose iz promrzle fontane.

***

Ovo je moja ulica

između šetališta i pozorišta.

Ovo je moja ulica

u kojoj su svi drugi

samo prolaznici,

gosti nepozvani…

Ovo je moja kapija,

i moja lipa ispod prozora,

Ovo je moje dvorište

i moje parče neba.

Al’ svako bi da hvata maglu

u mojoj ulici u centru grada.

Svako bi da smeta…

Iznad grada počinje dan

kao i svaki prethodan.

I svi su ovde, a nikoga nema.

Sama sam…

NEDOPEVANA PESMA

Nisam ovde,

ne pokušavaj me naći,

u ovom lavirintu

nećeš se snaći,

ovaj svet je samo moj.

Tajanstvena luda orgija

narandžastih leptira,

probuđenih stremeža,

neostvarenih snova,

zvuk dobro poznate

nedopevane pesme

i ispružene ruke

za oproštaj.

AKO BI

Ako bi plamen

potuljen u grudima

prsnuo iskru miline,

duga bi se stvorila

za poglede tužne

i uvelu nadu

da ožive poljupci,

da se vinu u plavetnilo,

da žubore izvori,

da plešu beli pupoljci

nad livadom rosnom.

Onda bih mogla

da osetim toplinu

što usrećih ružu

nežnim dodirom prstiju

što pustiše jugovinu.

DA MI NIJE MENE

Da mi nije mene

umrla bih od samoće,

mesec bi se rasrdio,

prestalo bi vreme.

Kad mi loše ide,

kad bujica krene,

kad u tebi nema mene

ni u meni tebe,

kad su svi protiv svega,

sve sene izobličene,

čak i ja krvi uzavrele

zagrcnem se i posrnem

pred putokazom

za zaljubljene...

Bežanje je samo varka,

izgovor za izgubljene.

DA MI NIJE TEBE

Da mi nije tebe

ne bi bilo pola mene.

Zemlja bi se uzdrmala,

Svemir bi me progutao,

Sunce bi se pomračilo,

zamrzla bi krv niz vene...

Kad su vode zaleđene

i lavina muklo vreba

zapitaj se šta je ono

što čoveku daje snagu

kako bi se pokrenuo

i svu tugu razlučio

da bi neba razvedrio

ne bi l’ leda otopio

te i dušu ozario.

Da mi nije tebe

nebo bi se rasplakalo,

noći bi se odužile,

tama bi me obavila,

naleglo bi teško breme.

Kad oluje protutnjaju,

kad se svaki trzaj smiri,

kad u tebi nema silnog

ni u meni bajne dive,

prenula bih se iz snova,

maštanju bi došao kraj,

nemala bih s kim da sporim,

čemu višnjem da se molim.

Ništa više ne bi bilo

ni za bolje ni za gore,

nestao bi svaki smisao,

otišlo bi sve bez traga

u nepovrat naši jadi

i svi naši pusti snovi…

Da mi nije tebe.

PODELITE OVAJ TEKST NA: