detalj slike: KRK Art dizajn

MILICA I JA

I ja bi` glasa imala toga

Ko mnogi pesnik u pesmi svojoj

Al` da mi sudba zar bude javna?

Ta pre će primit zemlja me tavna.

                                                                               Milica Stojadinović Srpknjia

Tišinom sam se gađala

u čelo. Rečju neizrečenom pokušala

samoubistvo. Da mi je Muza došla od Boga

I ja bi`  glasa imala toga.

Ko Srpkinja da reč kažem, a ćutim,

oslobađajući se. Mogu li da se oslobodim

onoga čega želim, u pesmi mojoj,

Ko mnogi pesnik u pesmi svojoj.

S Božje ruke da se napijem rose,

rane zacelim? Da deca ime mi nose,

za svet da ne budem tajna.

Al` da mi sudba zar bude javna?

Podsećaš me na odlaske i dolaske

svako svome, u tišinu. Prolaske

oblaka. Pre nego me zarobi prošlost slavna

Ta pre će primit zemlja me tavna.

SADA SI JAM HAMELAH

Hadži Draganu Todoroviću

Da li je kraj i novi početak,

pesniče, neba mog?

Sad kažeš da si usamljen.

Živa kost vremena

kroz koju sipi pesak neba.

Kad je put gotov

nema više osvrtanja.

Samo proleće pukne

u srcima pesnika

kad čitaju Jerusalim.

Napisala sam pesmu,

pesniku, poeti, lastavici

da vidim kakvo je proleće.

Da me utruni pesak neba.

Drugim rečima...

Drugim rečima

Da budem sigurna

da znam šta govorim

Drugim rečima

da lutam i skitam

u stihu...

Biću istinita,

postojaću

samo ako mi dopustiš.

U zoru i kad dan svane

zvezde ću u džep pesnika sakriti

i nebo u proleće otvoriti.

HRANIM SE REČIMA

Hranim se rečima osmolikim

uklesanim u kamen Andrićgrada

sa po četiri minđuše u cvetu

venčića od ivanjskog cveća i jedne ruže

hranim se rečima u letu iznad Kusturicinih filmova.

Tražim slobodu od istorijske svetlosti

Principove da osvetlam stope

iz virova i bukova drinskih

da uspravim duh i otvorim oči utrunjene grehom.

Dajem sebi slobodu da čim Sunce načini osam krugova

nahranim se rečima  kao orao raširim krila

Principu da zbacim negve

iz tamnice u svetlost da letim, i letim,

visoko, visoko, visoko, iznad reke Drine.

Rođena sam iz Andrićeve reči osme.

Prorok je najavio dete

nesrećno ali slatke krvi, milostivo i osetljivo.

Zašiveni u misli stvaraoca

zakoniti otac i nezakonita majka

istorija iskrivljena i istina zakopana u srcu

rodili me iz kamen-grada od reči.

Iz misli očevih na majku Zemlju pade na Drini ćuprija

preko nečijeg ramena dete od reči baka na krilu njiše.

Hranim se rečima velikim i malim

najslađim s istinskim bojama

večne reke Drine i Andrićgrada.

PODELITE OVAJ TEKST NA: