detalj slike: KRK Art dizajn

Izvrnuto nebo

Ima boga i bogova,
I demona koji kvare,
I keze se Stvoritelju u lice.
I ima jedan pozorni posmatrač
Koji nišani čuda zagledan u šupljine Zvezda...

On je sam.
Sedi na obrubima raznih planeta...
I doleprša nakon ponoći u zlatnu udolinu
Pobiberenih snova.
Sklopi šake u zov i započne ples...

Pod njegovim tabanima Zemlja sagori.
Procuri gvožđe i zapeva led.
A on je nag, sav od svetlosti dok pleše
I prosipa slova strgnuta s izvrnutog Neba.

Zatim sedne, protre dlanove i hukne…
Slova se postroje u reči i zazveče!
Ošine ih da se smire i zajecaju,
Da zaplaču i nariču,
Da cvile i utihnu.

Odlazi kada završi otapanje Srca...
Navuče košilju da se rupa ne primeti.
Počne da diše van sebe i pokači Zvezde
Na nova mesta...Zaplače.
Do jutra mu grudi ispuni novo Srce...
Vetar koji vraća vreme
I potrošene Živote iz kojih nastaju pesme...

Nevidljivi dar

Sve su ptice poražene pale

od te pesme.

Pocepao se komadić oblaka

na tračice zmajevog repa i namignuo Suncu,

u letu do krošnje gde će zapeti

na najvišoj grani.

Čuješ li ciku dece

koja ga dozivaju da padne?

Uzburkane talase modrog mora

koje me pokriva pred san?

O, ja sam veliko oko

što prati nevidljive stvari...

Krila su mi porasla iznutra od bola,

i sad sam čarobno srećna ni zbog čega,

a to je večna sreća,

i nije na tren.

Ja sada, dok hodam, letim...

I taj let, nevidljiv za druge,

mene ushićuje!

Ja vidim vreme pre mog dolaska

i spokojno lebdim ka njemu...

Mogu da radim čudesne stvari,

jer moja moć je dar, a ne poklon-

a to nije isto.

Razmisli o razlici

koja me čini drugačijom...

Ne gledaj mi u oči.

Taj sjaj nije za druge.

On je ushit nad životom

koji je darovan nakon smrti,

a ja sam umrla kad sam njega izgubila.

Ovaj novi život je samo dar,

i nije pravi.

Zato je tako čudesan.

Zato je samo moj

i nestvaran...

Nisam sigurna

Olovka rezana zubima,

Nevidljiv papir napravljen od opne duše,

I par jarkih boja,

Iz tuđeg srca, za crtež ljubavi.

Nisam sigurna da znam šta je ljubav,

Mada sam volela tako,

Da su mi izrasla krila iz srca.

Nisam sigurna da znam šta je smisao,

Jer, ima ga previše i nimalo,

Da bi smeo da kažeš da ga znaš.

Nisam sigurna da znam šta je dobrota,

Jer tako često se druži sa zlom,

I vara sebe samu, da bi od poroka

Uzela po koji groš.

Sigurna sam da znam šta je bol,

Jer je upisana uredno, bez izostanka,

Na svakom času surove nastave

Gde se uči: ,,kako se kalio čelik"-

Posle koje ti duša ponavlja razrede...

Nisam sigurna da razumem šta je Bog.

Jer ne verujem u smisao stradanja nevinih,

I ne razumem poredak u kome demon

Nije klonuo od tolikog okretanja obraza trpeljivih...

Nisam sigurna, da od ljudi može da se

nauči išta što za onog drugog važi....

Jer ne poznajemo se, ne volimo se trajno

I odano...

Nisam sigurna, da li smo tu

Da tek ponekad poverujemo,

Da smisao koji ne razumemo, zaista postoji....

PODELITE OVAJ TEKST NA: