детаљ слике: КРК Арт дизајн

Изврнуто небо

Има бога и богова,
И демона који кваре,
И кезе се Створитељу у лице.
И има један позорни посматрач
Који нишани чуда загледан у шупљине Звезда...

Он је сам.
Седи на обрубима разних планета...
И долепрша након поноћи у златну удолину
Побиберених снова.
Склопи шаке у зов и започне плес...

Под његовим табанима Земља сагори.
Процури гвожђе и запева лед.
А он је наг, сав од светлости док плеше
И просипа слова стргнута с изврнутог Неба.

Затим седне, протре дланове и хукне…
Слова се построје у речи и зазвече!
Ошине их да се смире и зајецају,
Да заплачу и наричу,
Да цвиле и утихну.

Одлази када заврши отапање Срца...
Навуче кошиљу да се рупа не примети.
Почне да дише ван себе и покачи Звезде
На нова места...Заплаче.
До јутра му груди испуни ново Срце...
Ветар који враћа време
И потрошене Животе из којих настају песме...

Невидљиви дар

Све су птице поражене пале

од те песме.

Поцепао се комадић облака

на трачице змајевог репа и намигнуо Сунцу,

у лету до крошње где ће запети

на највишој грани.

Чујеш ли цику деце

која га дозивају да падне?

Узбуркане таласе модрог мора

које ме покрива пред сан?

О, ја сам велико око

што прати невидљиве ствари...

Крила су ми порасла изнутра од бола,

и сад сам чаробно срећна ни због чега,

а то је вечна срећа,

и није на трен.

Ја сада, док ходам, летим...

И тај лет, невидљив за друге,

мене усхићује!

Ја видим време пре мог доласка

и спокојно лебдим ка њему...

Могу да радим чудесне ствари,

јер моја моћ је дар, а не поклон-

а то није исто.

Размисли о разлици

која ме чини другачијом...

Не гледај ми у очи.

Тај сјај није за друге.

Он је усхит над животом

који је дарован након смрти,

а ја сам умрла кад сам њега изгубила.

Овај нови живот је само дар,

и није прави.

Зато је тако чудесан.

Зато је само мој

и нестваран...

Нисам сигурна

Оловка резана зубима,

Невидљив папир направљен од опне душе,

И пар јарких боја,

Из туђег срца, за цртеж љубави.

Нисам сигурна да знам шта је љубав,

Мада сам волела тако,

Да су ми израсла крила из срца.

Нисам сигурна да знам шта је смисао,

Јер, има га превише и нимало,

Да би смео да кажеш да га знаш.

Нисам сигурна да знам шта је доброта,

Јер тако често се дружи са злом,

И вара себе саму, да би од порока

Узела по који грош.

Сигурна сам да знам шта је бол,

Јер је уписана уредно, без изостанка,

На сваком часу сурове наставе

Где се учи: ,,како се калио челик"-

После које ти душа понавља разреде...

Нисам сигурна да разумем шта је Бог.

Јер не верујем у смисао страдања невиних,

И не разумем поредак у коме демон

Није клонуо од толиког окретања образа трпељивих...

Нисам сигурна, да од људи може да се

научи ишта што за оног другог важи....

Јер не познајемо се, не волимо се трајно

И одано...

Нисам сигурна, да ли смо ту

Да тек понекад поверујемо,

Да смисао који не разумемо, заиста постоји....

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: