|
|
|
 | Gordana Jež Lazić | |
| |
SATIRA MEĐU REČIMA
ZA RAJ... Tog jutra, posle promocije, postao sam pesnik. Nisam napisao prvu pesmu. Nisam objavio prvu knjigu. Nisam imao prvo književno veče u životu. Nisam dobio nijednu nagradu. Tog jutra vraćao sam se sa promocije. Na uskom koridoru (ne znam zašto se tako zvao, nije imao izlaz na more) usporili smo, onako u prolazu. Da propustimo beli kombi: PREVOZ ZA RAJ...Molim? Šta? Gde? ... Ko kaže da nema izlaz na more? Ako je promocija bila Pakao (a bila je, i sve u vezi s njom), ovo je Čistilište! Niko ne reaguje. Niko se ne smeje, ne plače, ne beži... Da li samo ja čitam reklamu vrlog „trgovca mrtvim dušama“? Da li je ovaj „silom prilika privatni preduzetnik“ uopšte čitao Gogolja? Ili mu je, kanda, pod krivim uticajem Servantesa, sinula fiks-ideja donkihotovskog utešitelja? A, ne, lukav je ovaj, domaći kapitalista u socijalističkim opancima. Kao da je ispao iz Nušićeve „Ožalošćene porodice“. Niko ne reaguje. Niko se ne smeje, ne plače, ne beži... Niko ni kroz prozor ne gleda. Samo ja, sa sedišta najudaljenijeg od belog kombija PREVOZ ZA RAJ. Dobro, prijatelju, shvatio sam! Postao sam pesnik. Bez honorara. Bez nagrada. Bez titula. S bodežima u leđima. Sjebani pesnik s kartom za raj!
MUŠKA STVAR Ko je tebi rekao da si pesnik? Književnost je muška stvar! – zaurla on (na onu koju nikada neće imati) i ode da preuzme priznanje za svoje lepo ukoričeno lirsko delo.
SA DNA Odnarođena biblioteka leta Gospodnjeg 2222.Književni period prvih decenija 21. veka je na dnu. Iz nekoliko razloga. Prvo, na vrhu su afirmisani autori: pevači, voditelji, starlete, rijaliti učesnici... zvezde ondašnje javne scene. Drugo... Kako „afirmisani“? Marketinški. Ovako, onako, svakako... snašli se. I sve lepo, kolegijalno: ja tebi – ti meni, daj šta traže, šta imaš, šta daš... I svi isti, jednaki... I svi razumljivi, brate. A, književnici? Pa mnogi od njih su bili i književnici. Što su ljudi tada voleli da budu književnici! Ali, Udruženje Vanzemaljaca mi traži naučni rad o klasičnim autorima tog perioda! Oni su na dnu. Već dva veka. Počnite da ih izvlačite sa dna. To su Vam, uglavnom, one knjige tankih, neuglednih korica, loše lepljenih, providnih stranica. Odavno već u fazi raspadanja. Pa zašto na dnu kad su takve? Odmah su pale. Teške su, brate. Tanke i „teške“? Teške, da teže biti ne mogu. Niko ih ne razume. Vanzemaljci sigurno hoće. A možda im i reklamu naprave, nikad se ne zna.
|
