 | Nada Kljajić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Štrče
Vetrenjače se i dalje
poput vitezova, supotstavljaju vetru.
Svaki udar,
hrabro podnose.
Skoro izlomljena krila,
glasno škipe.
Nekadašnja lepota,
oronulih gorostasa,
samo se naslućuje.
Zidovi su im
prepuni pukotina.
Zaposednuti
šapatima iz prošlosti.
Opasani
divljim, gustim
vrežama.
Štrče i prkose.
A dokle će....?
Ogledalo
Da ne boli-
grohotom bi se smejao!
Da ne lažeš-
istinom bi se kleo!
Da ne ružiš-
lepotu bi negovao!
Da ne mučiš-
silu bi mrzeo!
Da ne ponižavaš- dostojanstvo bi poštovao!
Da ne gubiš-
uspeh bi veličao!
Da ne mrziš-
ljubav bi čuvao!
Da ne kriviš,
sve bi ispravljao....
Da ti nije-
iskrivljeno ogledalo...
Zaljubljenost
Zaustavila se na tren
pesma upravo tamo
gde se poslednji akord zarobio u
mehu harmonije.
Tišina.
U početku tiha,
mumlajuća melodija iz
misli,
ponovo je zatražila
svoj put.
Presudi
Očekivano.
Da, ali dah još uvek nije prah.
Iako su boli snažne i važne.
Jača je vera postojećeg belog nežnog pramena,
od sećanja.
Kako je bilo nekada.
Ljubav,
još uvek ima moć.
Ona
podstiče, zida, gradi i sadi.
Svima krila daje i nudi.
Da li ćeš pod bolom pokleknuti
ili se zbog nade
ispraviti?
Sam odluči i
prosudi....
