 | Нада Кљајић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Штрче
Ветрењаче се и даље
попут витезова, супотстављају ветру.
Сваки удар,
храбро подносе.
Скоро изломљена крила,
гласно шкипе.
Некадашња лепота,
оронулих горостаса,
само се наслућује.
Зидови су им
препуни пукотина.
Запоседнути
шапатима из прошлости.
Опасани
дивљим, густим
врежама.
Штрче и пркосе.
А докле ће....?
Огледало
Да не боли-
грохотом би се смејао!
Да не лажеш-
истином би се клео!
Да не ружиш-
лепоту би неговао!
Да не мучиш-
силу би мрзео!
Да не понижаваш- достојанство би поштовао!
Да не губиш-
успех би величао!
Да не мрзиш-
љубав би чувао!
Да не кривиш,
све би исправљао....
Да ти није-
искривљено огледало...
Заљубљеност
Зауставила се на трен
песма управо тамо
где се последњи акорд заробио у
меху хармоније.
Тишина.
У почетку тиха,
мумлајућа мелодија из
мисли,
поново је затражила
свој пут.
Пресуди
Очекивано.
Да, али дах још увек није прах.
Иако су боли снажне и важне.
Јача је вера постојећег белог нежног прамена,
од сећања.
Како је било некада.
Љубав,
још увек има моћ.
Она
подстиче, зида, гради и сади.
Свима крила даје и нуди.
Да ли ћеш под болом поклекнути
или се због наде
исправити?
Сам одлучи и
просуди....
