O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


JATAK I HAJDUK

Nenad Simić-Tajka
detalj slike: KRK Art dizajn


Jatak i hajduk



Od kada se po dogovoru hajdučka družina rastala, sem nekog lišća i šumskih bobica on dva dana ništa nije jeo. Napokon je stigao nadomak zabačene kućice na kraju opustelog zaseoka. Oprezno je iz mraka osmotrio kućerak gde je već duže vremena živeo osamljen stari seljak. Starčeva žena je davno presvisla od bola kada su joj Turci odveli dva sina, dva goluba od šest godina. Seća se hajduk kad su se majušni blizanci rodili, jer je i on bio u tom tad još živahnom seocetu. U međuvremenu preostali neposečeni Srbi su pobegli kud koji ispred zuluma Turaka. On, tada mladić, pridružio se hajducima, a skrovište su našli duboko u planinskoj šumi odakle su im se često svetili.
Kad je te kasne jeseni zakucao na trošna vrata, dočekale su ga nebo plave oči i širok osmeh koji je razvlačio duboke brazde na ostarelom licu. Obradovali su se jedan drugome, jer su živi. Starac mu je polio vode da se umije i pokrio teškim gunjem kad je hajduk prilegao da se odmori.
-Spremiću večeru junače, rekao je promuklo starac. Probudio ga je miris sveže ispečenog hleba, koji je ispunio prostoriju. Dok je domaćin pažljivo otresao pepeo sa vruće pogače, hajduku nije promaklo da je više nego umešno napravljena. Nije mu prvi put da utočište traži u svom opustelom selu i siromašnom seljakovom domu. Retko kad koji pastir prođe sa ovcama i Turci ga tu najmanje očekuju, a i zaobilaze jer nemaju šta da opljačkaju.
Poljubili su hleb, prekrstili se i zahvalili Bogu na hrani uz treptaj sveće. Na stolu je već bilo isečenog svežeg luka iz bašte. Dok su tiho pričali o hajdučiji, oči su im sevale od radosti uz prijatno pucketanje vatrice sa ognjišta. Dva lica, kao od kamena klesana ogledala gledala su se u polumraku. Seljak je strepeo za njega, jer je hajduku glava u torbi, a hajduk se iskreno brinuo za usamljenog i bolesnog starca. Znali su da su Turcima zavarani tragovi i da su daleko, bar na tri dana jahanja od njih. Dugo u noć su pričali bez žurbe, jeli polako i povremeno žeđ gasili hladnom bunarskom vodom. Pojeli su i poslednju mrvicu. -Ja samo zbog tebe živim, promrmlja seljak pred počinak na hajdukovu sumnju da ne bi smeo ubuduće dolaziti i da može biti opasno za obojicu. Voleo je svog jataka, jer je pored družine samo njega imao, a sad je saznao zašto je starac ostao da živi sam u pustom selu. U poslednjoj pljački sa svojim hajducima, oteli su tovar zlata besnim Turcima. Seljak nikada nije hteo da čuje za nadoknadu u dukatima, a hajduk je morao vešto da ga prevari da bi mu ostavio par zlatnika.
-Trebaće mu kad trguje sa prolazećim pastirima. To je najmanje što mogu da mu dam,
trezveno razmišlja hajduk. Rastali su se jedno jutro kratkim čvrstim zagrljajem.
Nekoliko godina kasnije, hajduk koji je u međuvremenu zbog svoje hrabrosti izabran za harambašu, pred zimu raspušta svoju družinu do proleća. Ovaj put ne odlazi kod svog jataka po običaju, već putem koju samo jeleni poznaju nestaje u šumi. Rani, koju skriva i vuče od poslednjeg sukoba sa Turcima, ni melemi ne pomažu i dobro zna da mu nema pomoći. U torbi ima jednu glavicu luka, parče skorelog hleba i čuturu vode, a za pojasom stražare zabodena sablja i kubura. Posle dva sata hoda neprohodnim kozijim stazama, iznemogao na ivici snage zavukao se i spretno sakrio u malu pećinicu. Na ulaz je navukao stene i šipražje da ni divlje zveri ne mogu u nju ući.
-Još će dugo Turci strepeti, a Srbi se hrabriti, pomisli već klonuo i iznuren. Toplo mu je kao nekad u seljakovom sobičku, iako je zima i prvi sneg je već počeo da spušta belu zavesu po divljini. Znojav i u bunilu sećao se da nikad u životu nije imao prijatniju večeru kao one davne noći kad je na jatakovoj trpezi bio samo hleb i luk. Okusio je zalogaj, dva kore hleba, pre nego što je odjeknuo prigušeni pucanj. Umotana kubura u široki izatkan pojas, pritisnuta na junačko srce nije dozvolila jači odjek. Samo je jedan uznemiren orao izleteo iz skrovišta u mrak. Blešti belilo sve jače svuda oko hajduka u mrkloj noći, dok on sklapa oči zauvek sakriven od svih.






PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"