 | Gordana Jež Lazić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Vreme posle vremena
pali smo
na poligrafu
postojanosti
kroz pukotine
čovečnosti
propali su
kristali bića
u zaborav
logike
i sve što
jeste
postalo je
nije
i ne zna
zašto nije
jer ne pamti
po čemu
jeste beše jeste
i postojimo
nepostojani
nedostojni
nedostatni
Priča o pesniku
Na prepunom buvljaku
za praznom tezgom
stajao je Niko.
Niko nije bio niko,
no zvao se Niko.
Zle kobi!
Na prepunom buvljaku
za praznom tezgom
sa praznim papirom
stajao je Niko.
I ćutao.
I smetao.
Tišina je demaskirala
jeftinu polovnu
galamu.
Preprodavci su
brže-bolje
plagirali tišinu.
Niko se osmehnuo
i napisao:
Reči su skupe.
Sada...
Na prepunom buvljaku
pred praznom tezgom
redovi ljudi
u tišini
nad praznim papirom
traže reči.
Tri tačke...
Tako jedne zime
jedan je
pesnik
tražio
sopstveno ime
po izlozima...
po knjižarama...
po štandovima...
po sajmovima...
po trgovima...
eto
nije se setio
da zaviri
pod tepih
konačno
otud
proviri ime
sada
pesnik dignute glave
za svaki slučaj
na povocu vuče
sopstveno
ime
ulicama...
gradovima...
vašarištima...
sada
ime `mesto zrnevlja
za svaki slučaj
za sobom
ostavlja rime...
LUČ
I na kraju
devetog kruga zemnog duga
ushodištu
stići ćeš pred
Sunčevu kapiju.
Tamo danas
vaskrsli Gilgameš
ispod nokta brsti
učaurenu mrvicu
trave besmrtnosti
i doziva mrtvog Enkidua:
Prijatelju, šta beše slava?
(Naš eho?)
Za tajnu slave
od tuge ćeš
i večan umreti
crvava ceremonija.
Brisani prostor
niz koji mržnja šiba
bez savesti i milosti.
Eina prćija
u kojoj kvazipesnik
igra Vergilija.
(Kamo Čistilište?)
I opet će škorpioni
zadivljeni zaplakati
i mračni klanac
i vode smrti
stih i srce će ti
olovoriti
pred Vrtom bogova
stajaćeš u redu onih
što možda zasluže
luč uspenija
iza tebe
režaće žedna
šuma mimikrija.
