 | Гордана Јеж Лазић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Време после времена
пали смо
на полиграфу
постојаности
кроз пукотине
човечности
пропали су
кристали бића
у заборав
логике
и све што
јесте
постало је
није
и не зна
зашто није
јер не памти
по чему
јесте беше јесте
и постојимо
непостојани
недостојни
недостатни
Прича о песнику
На препуном бувљаку
за празном тезгом
стајао је Нико.
Нико није био нико,
но звао се Нико.
Зле коби!
На препуном бувљаку
за празном тезгом
са празним папиром
стајао је Нико.
И ћутао.
И сметао.
Тишина је демаскирала
јефтину половну
галаму.
Препродавци су
брже-боље
плагирали тишину.
Нико се осмехнуо
и написао:
Речи су скупе.
Сада...
На препуном бувљаку
пред празном тезгом
редови људи
у тишини
над празним папиром
траже речи.
Три тачке...
Тако једне зиме
један је
песник
тражио
сопствено име
по излозима...
по књижарама...
по штандовима...
по сајмовима...
по трговима...
ето
није се сетио
да завири
под тепих
коначно
отуд
провири име
сада
песник дигнуте главе
за сваки случај
на повоцу вуче
сопствено
име
улицама...
градовима...
вашариштима...
сада
име `место зрневља
за сваки случај
за собом
оставља риме...
ЛУЧ
И на крају
деветог круга земног дуга
усходишту
стићи ћеш пред
Сунчеву капију.
Тамо данас
васкрсли Гилгамеш
испод нокта брсти
учаурену мрвицу
траве бесмртности
и дозива мртвог Енкидуа:
Пријатељу, шта беше слава?
(Наш ехо?)
За тајну славе
од туге ћеш
и вечан умрети
црвава церемонија.
Брисани простор
низ који мржња шиба
без савести и милости.
Еина прћија
у којој квазипесник
игра Вергилија.
(Камо Чистилиште?)
И опет ће шкорпиони
задивљени заплакати
и мрачни кланац
и воде смрти
стих и срце ће ти
оловорити
пред Вртом богова
стајаћеш у реду оних
што можда заслуже
луч успенија
иза тебе
режаће жедна
шума мимикрија.
