|
|
|
BIJELA MACA I ŠARENI MAČOR  | Sonja Padrov Tešanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
ČESMA Kad mi neko zada temu,da napišem na nju pjesmu.Ja razradim malo šemupa otvorim jako česmu.Tad poteku riječi mile,što su u penkalu bile. Mogu pisati pjesmu da je prozna,možda neku od sto strofa?Pazim baš da nije groznaili neka katastrofa! Dok se tako misli rojei dok smišljam svoju pjesmu.Desilo se nešto strašno,zatvorio neko česmu! DIVNA, MAČKA BIJELA Moja je mačka nježna i bijela,pametna, čista, brza ko strijela.Ona je savršena i prava je častšto je dospjela meni u vlast! Komšija ima mačora šarena,troma, ćorava, glupa, debela.Mačor je taj strašna sramotatakav ljubimac prava grozota! A on bi htio da se mačke druže?E, tu mu ne bi pomogle ni suze!Za njihovo druženje šanse nema,naši su ljubimci iz suprotnih šema. Prođe tako vrijeme nekokomšija se čudno smješka,a debeli njegov mačakzadovoljno češka. Tad ko šamar iza ćoška,katastrofa biološka!Moja divna mačka bijela,njena djeca SVA šarena! KAKO DA RASTEM?
Sinoć sam bogami, legao u osami nisam ni tražio da se nosam!Flašicu sam popio oko devet satipa koji red bajki, valja pročitati! Mama je film gledala, već je deset bilokad sam se ukakio njoj ne bješe milo.U jedanaest je ljutito, dreknuo tata:„Da si zaspo’ dok izađem na ova vrata!“ U ponoć me spopala štucavica neka,sto posto je bila od pretoplog mlijeka.Jedva se smirila oko jedan sat,žeđ me od nje spopala za neizdržat! U dva me već pomalo počo’ hvatat san,oko tri je jastuk posto sav mekan.U četiri utonuh u carstvo snova,a u pet me probudi budilica nova! Ja ne znam šta misle roditelji moji?Samo što zaspem, a sat im već zvoni!Kako da rastem, kad mira nemam?Tačno mi ljudi ne daju da dremam! (neki će se prepoznati...)
|
