детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЧЕСМА

Кад ми неко зада тему,

да напишем на њу пјесму.

Ја разрадим мало шему

па отворим јако чесму.

Тад потеку ријечи миле,

што су у пенкалу биле.

Могу писати пјесму да је прозна,

можда неку од сто строфа?

Пазим баш да није грозна

или  нека катастрофа!

Док се тако мисли роје

и док смишљам своју пјесму.

Десило се нешто страшно,

затворио неко чесму!

ДИВНА, МАЧКА БИЈЕЛА

Моја је мачка њежна и бијела,

паметна, чиста, брза ко стријела.

Она је савршена и права је част

што је доспјела мени у власт!

Комшија има мачора шарена,

трома, ћорава, глупа, дебела.

Мачор је тај страшна срамота

такав љубимац права грозота!

А он би хтио да се мачке друже?

Е, ту му не би помогле ни сузе!

За њихово дружење шансе нема,

наши су љубимци из супротних шема.

Прође тако вријеме неко

комшија се чудно смјешка,

а дебели  његов  мачак

задовољно  чешка.

Тад ко шамар иза ћошка,

катастрофа биолошка!

Моја дивна мачка бијела,

њена дјеца СВА шарена!

КАКО ДА РАСТЕМ?

Синоћ сам богами, легао у осам

и нисам ни тражио да се носам!

Флашицу сам попио око девет сати

па који ред бајки, ваља прочитати!

Мама је филм гледала, већ је десет било

кад сам се укакио њој не бјеше мило.

У једанаест је љутито, дрекнуо тата:

„Да си заспо’ док изађем на ова врата!“

У поноћ ме спопала штуцавица нека,

сто посто је била од претоплог млијека.

Једва се смирила око један сат,

жеђ ме од ње спопала за неиздржат!

У два ме већ помало почо’ хватат сан,

око три је јастук посто сав мекан.

У четири утонух у царство снова,

а у пет ме пробуди будилица нова!

Ја не знам шта мисле родитељи моји?

Само што заспем, а сат им већ звони!

Како да растем, кад мира немам?

Тачно ми људи не дају да дремам!

                            (неки ће се препознати...)

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: