detalj slike: KRK Art dizajn

MOJA BAKA JE ODLIČNO

Ova online nastava je pravo civilizacijsko dostignuće! Nikada, ni u kakvoj varijanti programiranja đačkog života nisam video mogućnost da danima ne idem u školu, sedim ili ležim u krevetu i pratim časove. Prilično se dosađujem, igram igrice, što krijem od roditelja, posebno od majke, slušam neprestano muziku. Nedostaje mi škola! Ne mogu da kapiram šta se to dogodilo da toliko volim onu normalnu školu! Posle obrade Ćopićeve Bašte sljezove boje, dobio sam online domaći zadatak iz srpskog jezika na temu: osoba koja je obeležila moje odrastanje.Ćale ne dolazi u obzir, jednom reči, tip koga zaobilazim. Majka, ona cvrkuće svaki dan; sestra...naše svađe nikom ne bi bile interesantne..Mislim da je najbolje da razmotrim bakin lik, ona me najmanje nervira.

OVDE možete pročitati 4.priču

Baka i internet

Baka se navukla na internet. Posle dedine smrti satima je sedela i pregledala njegove radove, sređivala fotografije u albume. Počela je da piše i objavljuje pesme i kratke priče na sajtovima, fb i nekim časopisima. Uvek je nešto nekuda slala. Pri tome, toliko je loše pamtila naša upustva da sam počeo da izbegavam susrete. Ali, vraga, baka me pozove mobilnim: -Dođi, molim te, sve što sam večeras pisala nestalo mi je negde...brzo dođi, ljubi baka.

 Prekidam vezu i spuštam se do nje. Gleda me bespomoćno. - Bre, bako, šta to radiš. Jesmo li se dogovorili da češće klikneš gore da se tekst zapamti...šta si radila. Zaboravila da zapamti i  gotovo; pokušavam da pronađem izgubljeno. Gubim svoje dragoceno vreme. Vidim, sekira se. Napišem na papir SAVE i zalepim ispred nje i prstom zapretim. Trepće, ali ne progovara na moju pretnju. Drugi put opet! Po stoti put ne uspeva da prebaci tekst na fejsbuk. Zapisuje korake i zahvaljuje se beskrajno. A na fb komentariše, objavljuje fotografije sa svojih putovanja, šetnji i književnih večeri kojima redovno prisustvuje sa svojim prijateljicama....Objavljuje i moje fotografije, mada joj je to zabranjeno.. „Nemoj, bako, brate, smeju mi se drugari!“ Zove me deminutivom moga imena i to pred devojkom, i šta da joj radim. Opraštam, jer baka zna red i izvinjava se, otkupljuje se poklonima i pitama.

 Knjige su simbol naše kuće. Ja sam u maloj sobi, jer je jedna velika soba biblioteka. Tu baka čita, podvlači, zapisuje, vodi dnevnik čitanja. Sve gledam i ništa od toga ne pronalazim u sebi. Znači, po tome nisam na baku. A nisam ni na dedu, jer iz bakinih priča, on je bio idealan po svemu. Ja sam daleko od toga. Džaba kućna biblioteka i enciklopedije kad ja imam internet, i sve što me zanima nalazim online. I ovaj zadatak pišem na tastaturi; nema rukopisa, čitko, nečitko. Sve je danas drugačije. Ne znam da li je i bolje, ali je tako.

Sory, bako.

PODELITE OVAJ TEKST NA: