детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈА БАКА ЈЕ ОДЛИЧНО

Ова online настава је право цивилизацiјско достигнуће! Никада, ни у каквој варијанти програмирања ђачког живота нисам видео могућност да данима не идем у школу, седим или лежим у кревету и пратим часове. Прилично се досађујем, играм игрице, што кријем од родитеља, посебно од мајке, слушам непрестано музику. Недостаје ми школа! Не могу да капирам шта се то догодило да толико волим ону нормалну школу! После обраде Ћопићеве Баште сљезове боје, добио сам online домаћи задатак из српског језика на тему: особа која је обележила моје одрастање.Ћале не долази у обзир, једном речи, тип кога заобилазим. Мајка, она цвркуће сваки дан; сестра...наше свађе ником не би биле интересантне..Мислим да је најбоље да размотрим бакин лик, она ме најмање нервира.

ОВДЕ можете прочитати 4.причу

Бака и интернет

Бака се навукла на интернет. После дедине смрти сатима је седела и прегледала његове радове, сређивала фотографије у албуме. Почела је да пише и објављује песме и кратке приче на сајтовима, фб и неким часописима. Увек је нешто некуда слала. При томе, толико је лоше памтила наша упуства да сам почео да избегавам сусрете. Али, врага, бака ме позове мобилним: -Дођи, молим те, све што сам вечерас писала нестало ми је негде...брзо дођи, љуби бака.

 Прекидам везу и спуштам се до ње. Гледа ме беспомоћно. - Бре, бако, шта то радиш. Јесмо ли се договорили да чешће кликнеш горе да се текст запамти...шта си радила. Заборавила да запамти и  готово; покушавам да пронађем изгубљено. Губим своје драгоцено време. Видим, секира се. Напишем на папир SАVE и залепим испред ње и прстом запретим. Трепће, али не проговара на моју претњу. Други пут опет! По стоти пут не успева да пребаци текст на фејсбук. Записује кораке и захваљује се бескрајно. А на фб коментарише, објављује фотографије са својих путовања, шетњи и књижевних вечери којима редовно присуствује са својим пријатељицама....Објављује и моје фотографије, мада јој је то забрањено.. „Немој, бако, брате, смеју ми се другари!“ Зове ме деминутивом мога имена и то пред девојком, и шта да јој радим. Опраштам, јер бака зна ред и извињава се, откупљује се поклонима и питама.

 Књиге су симбол наше куће. Ја сам у малој соби, јер је једна велика соба библиотека. Ту бака чита, подвлачи, записује, води дневник читања. Све гледам и ништа од тога не проналазим у себи. Значи, по томе нисам на баку. А нисам ни на деду, јер из бакиних прича, он је био идеалан по свему. Ја сам далеко од тога. Џаба кућна библиотека и енциклопедије кад ја имам интернет, и све што ме занима налазим online. И овај задатак пишем на тастатури; нема рукописа, читко, нечитко. Све је данас другачије. Не знам да ли је и боље, али је тако.

Sory, bako.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: