detalj slike: KRK Art dizajn

Glas o nama

Po svemu sudeći, sviće.

I tiha vatra pali belinu dana tog.

U svemu videh putokaz.

U svemu videh znakove. Rađanje puta mog.

Da l' ću se sresti sa sobom

i cvetu ukrasti lat?

Il' ću opijena dahom,

ispiti soka cvat?

Neka ostane tajna...

Prozirna, mrežasta mrena...

Sve dokle moj si vitez.

I dok sam tvoja žena.

Po svemu sudeći, sviće.

Zora radi za nas.

Ispijaš prvu kafu,

ja ti milujem glas.

Još ti dodirujem pogled,

srećna što smo se sreli...

I ljubim, ludo te jutros,

a ceo okean nas deli.

Po svemu sudeći, sviće...

Još se s' purpurom poigra tama...

Psst, ne reci nikom...

Čuvaj još glas o nama.

Nepokor

Pre nego što srušim nemi zid,

u nepokoru stvarnog...

Dok vučem noge u papučama po snegu...

Naučim da volim ono što nemam

i ono što ne vidim.

Jer, sreća ne čuva ljubav van mene

na cvetnom, idiličnom bregu.

Sreća je ptica, koju brzo treba uhvatiti,

ali, tako, da joj ne slomiš krila.

Telo je samo zavesa.

A ja nikada lik iza zavese nisam bila.

*********

Vreme za tebe i mene različito prolazi.

Za njega, mi smo samo zrno u prašini.

Sutra će se roditi ova bolna knjiga,

egzaltirana u svojoj patini.

*********

Sudiće nam, znam...

I imaće pravo da nam sude,

jer, nedefinisanom, ako ne daš oblik,

navodiš na prazne priče i zablude.

Sudiće nam i imaće pravo,

istinu sa trona, na tren i da skinu.

Sudiće nam i imaće pravo,

samo oni, koji presudu mogu da ukinu.

**********

Da li ćemo biti s' vremenom na – ti,

ili naša ljubav nema svoga pretka...

Da li ćemo odbraniti nepokor u nama?

Jer, život je uvek nešto iz početka....

Do nas je.

Pismo

Piši mi kako ti prolaze dani.

Da li još uvek pišeš drame?

Da li je Vračar tužno mesto,

za ostavljene i one same?

Pišu mi godine da su te srele,

ali se nisi rukovao s njima.

Samo si rekao – proleće kasni...

I nedogledno još traje zima.

Pišu mi drumovi da polako veneš.

Godine da ti brazdaju lice.

Ni Skadarlija ti dušu ne rastače.

Violine sviraju bez ijedne žice.

Piši mi, gde ode život?

Onaj naš, željeni, od ideala...

Da li smo mogli dosegnut' sreću?

Da l' nisi znao, il' nisam znala?

Piši mi... Bez mastila i pera...

Piši, dok crtaš neke nove skice...

Za kariranim, kafanskim stolom

baš uvek vidim samo tvoje lice...

PODELITE OVAJ TEKST NA: