 | Željka Bašanović Marković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Zvona
U blizini je crkva, čuje se jasna zvonjava kariljona smeštenog u zvoniku crkve. Zvuk je jak, svih dvadeset i tri izlivena bronzna zvona u obliku čaše daju po jedan zvuk.
Odmah ispod zvonika nalazi se tradicionalni manuelni kariljon . Za njim sedi devojka i udara po klavijaturi s dirkama nalik na štapove koje se nazivaju palicama, i pritiska stopala na tastere pedalne klavijature. Tasteri mehanički aktiviraju poluge i žice povezane metalnim klapnama koje udaraju u zvona.
Devojka ima dugu mrku haljinu koja se vuče po podu i kosu svijenu u punđu. Na vrhu glave ima venac od lavande. Miriše na lavandu i tamijan. Unutra je mrak i ne vidi joj se lice. Ne vidi ni note iako je notna sveska otvorena ispred nje. Ona zna sve napamet.
Kad odsvira izaći će napolje ustupajući prostor tišini. Venac sa glave skinuće i okačiće ga na vrbu koja raste ispred ulaza. Takvih venaca je tamo pregršt, neki su se osušili a neke su deca pokidala razbacavši cvetove lavande svuda po stazi. Istom tom stazom otići će i devojka, gazeći po laticama kao neka vila. Zaboraviće da povuče haljinu zaglavljenu za šnir dubokih cipela pa će joj se list videti sve do kraja staze gde će od težine tkanine sama pasti niz nogu.
Sunce je u ovo doba godine škrto, retko se može videti. Zato devojka žurnim korakom hita na metro. Tamo će se svi okretati jer će mirisati na tamjan. Niko neće ni pretpostaviti da to nije parfem. Kada stigne u malu sobu na periferiji grada na stolu će je sačekati desetak snopova lavande od kojih će za sutra morati da napravi vence. Niko u ovom gradu i ne zna odakle je i kako došla hiljadama kilometara odavde rođena.
Tužno je gledala kroz prozor sa koga se nebo rešavalo da pljusne kišu.
Rukom je podbočila glavu preko stola i počela da plače. U tišini plakali su i nebo i ona.
Sutra će sve biti kao i danas jer svi su dani isti kada nisu srećni. Iz škrinje će izvaditi komad tvrdog hleba od pre dva dana. Poješće ga tu kraj prozora. Dok bude gutala suve zalogaje pomoći će joj suze koje će ga raskvasiti. Red suza red hleba. A pošla je u svet praznih džepova i punog srca. Kap po kap praznilo se srce.
Valjda će stati i ova kiša.
