 | Жељка Башановић Марковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Звона
У близини је црква, чује се јасна звоњава кариљона смештеног у звонику цркве. Звук је јак, свих двадесет и три изливена бронзна звона у облику чаше дају по један звук.
Одмах испод звоника налази се традиционални мануелни кариљон . За њим седи девојка и удара по клавијатури с диркама налик на штапове које се називају палицама, и притиска стопала на тастере педалне клавијатуре. Тастери механички активирају полуге и жице повезане металним клапнама које ударају у звона.
Девојка има дугу мрку хаљину која се вуче по поду и косу свијену у пунђу. На врху главе има венац од лаванде. Мирише на лаванду и тамијан. Унутра је мрак и не види јој се лице. Не види ни ноте иако је нотна свеска отворена испред ње. Она зна све напамет.
Кад одсвира изаћи ће напоље уступајући простор тишини. Венац са главе скинуће и окачиће га на врбу која расте испред улаза. Таквих венаца је тамо прегршт, неки су се осушили а неке су деца покидала разбацавши цветове лаванде свуда по стази. Истом том стазом отићи ће и девојка, газећи по латицама као нека вила. Заборавиће да повуче хаљину заглављену за шнир дубоких ципела па ће јој се лист видети све до краја стазе где ће од тежине тканине сама пасти низ ногу.
Сунце је у ово доба године шкрто, ретко се може видети. Зато девојка журним кораком хита на метро. Тамо ће се сви окретати јер ће мирисати на тамјан. Нико неће ни претпоставити да то није парфем. Када стигне у малу собу на периферији града на столу ће је сачекати десетак снопова лаванде од којих ће за сутра морати да направи венце. Нико у овом граду и не зна одакле је и како дошла хиљадама километара одавде рођена.
Тужно је гледала кроз прозор са кога се небо решавало да пљусне кишу.
Руком је подбочила главу преко стола и почела да плаче. У тишини плакали су и небо и она.
Сутра ће све бити као и данас јер сви су дани исти када нису срећни. Из шкриње ће извадити комад тврдог хлеба од пре два дана. Појешће га ту крај прозора. Док буде гутала суве залогаје помоћи ће јој сузе које ће га расквасити. Ред суза ред хлеба. А пошла је у свет празних џепова и пуног срца. Кап по кап празнило се срце.
Ваљда ће стати и ова киша.
