u večnosti

godine nemira

godine nespokoja

godine bespuća

stoleća i

minuli vekovi

duge noći,

duga bdenja

jedan tren

i svi mileniji

u jednoj Promisli

prohujali,

samo su zavara.

vremenu je oduvek

bio kraj.

zakon

kartaginske zemlje

otrova i soli

i danas rađaju

prah i pepeo.

na koncu:

osvajače i osvojene

dželate i žrtve

ista zemlja pokriva

jer mržnja silnika

ne dopire

iz dna tame,

ona niče u srcu

negdašnjih pravednika

i hrani se

strahovima

sadašnjih pravednika,

i ponavlja nam neumoljivo

stari zakon:

nečastivi je knez zemlje,

a Gospod, tvorac svega

ćutaće nemo

dok ovaj svet traje.

kosti

u močvarama amazonije,

govore proroci,

biće utočište

poslednjim ljudima

pred Sudnji dan.

međutim, toga dana

nestaće

svi ljudi

i sva njihova utočišta.

proroci više neće proricati

jer oni će prvi

u pepeo otići.

naše će kosti za nama

biti najvernija ogledala

naših duša

i naših činjenja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: