у вечности

године немира

године неспокоја

године беспућа

столећа и

минули векови

дуге ноћи,

дуга бдења

један трен

и сви миленији

у једној Промисли

прохујали,

само су завара.

времену је одувек

био крај.

закон

картагинске земље

отрова и соли

и данас рађају

прах и пепео.

на концу:

освајаче и освојене

џелате и жртве

иста земља покрива

јер мржња силника

не допире

из дна таме,

она ниче у срцу

негдашњих праведника

и храни се

страховима

садашњих праведника,

и понавља нам неумољиво

стари закон:

нечастиви је кнез земље,

а Господ, творац свега

ћутаће немо

док овај свет траје.

кости

у мочварама амазоније,

говоре пророци,

биће уточиште

последњим људима

пред Судњи дан.

међутим, тога дана

нестаће

сви људи

и сва њихова уточишта.

пророци више неће прорицати

јер они ће први

у пепео отићи.

наше ће кости за нама

бити највернија огледала

наших душа

и наших чињења.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: