detalj slike: KRK Art dizajn

SRCE NA DLANU

Otkud je došla te noći nisam znao,

al zadrhta telo kada sam je sreo,

na izvoru njenih usana sam pio

i gasio žeđ, a to nisam smeo.

I sva zatreptala u sreći i žaru,

srce mi je svoje pružila na dlanu.

Ja, kao nikad pre, prodavao dušu

moj greh  njoj beše ko so na živu ranu.

I prokleto žedan sunce sam joj pio,

uživah u njenim cvetovima sjajnim.

A po mesečini, dok me je čekala,

Napijah dušu svetovima tajnim.

Ostao je za mnom svetli sanak leta,

moja zaštitnica, kad  na ruci spava,

Tebe volim, šapat nebrojeno puta.

Ostale su pesme bašte jorgovana.

TVOJA REČ

I ove noći sedim kod prozora, sam.

Smejem se sebi, da ne bih plako,

gledajući moju svetu žalost i jad.

Ne, ne, ne, nije mi tako, lako.

U grudima mojim već je mnogo bola,

I u mojoj glavi jedna je misao.

Ah, da si sada pored mene ti,

ovu tugu ja bih lako zbrisao.

Da smo jedna duša i jedno telo, mi,

dan i noć da nisu tesni sa svih strana,

ne bih suze točio u mukloj tišini,

svaka pesma bila bi puna radovanja.

Izumrlo sve je, pade mrtva nada.

Samo boli još izumreti ne mogu!

A, htedoh ti reći, koliko te volim.

Tvoja reč me ubi i sad to ne mogu.

PODELITE OVAJ TEKST NA: