детаљ слике: КРК Арт дизајн

СРЦЕ НА ДЛАНУ

Откуд је дошла те ноћи нисам знао,

ал задрхта тело када сам је срео,

на извору њених усана сам пио

и гасио жеђ, а то нисам смео.

И сва затрептала у срећи и жару,

срце ми је своје пружила на длану.

Ја, као никад пре, продавао душу

мој грех  њој беше ко со на живу рану.

И проклето жедан сунце сам јој пио,

уживах у њеним цветовима сјајним.

А по месечини, док ме је чекала,

Напијах душу световима тајним.

Остао је за мном светли санак лета,

моја заштитница, кад  на руци спава,

Тебе волим, шапат небројено пута.

Остале су песме баште јоргована.

ТВОЈА РЕЧ

И ове ноћи седим код прозора, сам.

Смејем се себи, да не бих плако,

гледајући моју свету жалост и јад.

Не, не, не, није ми тако, лако.

У грудима мојим већ је много бола,

И у мојој глави једна је мисао.

Ах, да си сада поред мене ти,

ову тугу ја бих лако збрисао.

Да смо једна душа и једно тело, ми,

дан и ноћ да нису тесни са свих страна,

не бих сузе точио у муклој тишини,

свака песма била би пуна радовања.

Изумрло све је, паде мртва нада.

Само боли још изумрети не могу!

А, хтедох ти рећи, колико те волим.

Твоја реч ме уби и сад то не могу.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: