|
|
| Ljiljana Nešković Bulatović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Anđele beli I ti mi ode,tek tako, bez reči,na bolje mesto, u lepši svet,možda je nebo oltar što leči, možda je tuga od boga cvet. I ti mi ode,snago moja,ostavi srce, dušu praznom,koga hrabri sad ruka tvoja,zoveš li sudbinu svojom kaznom. Da li orešnebeske njive,zidaš li pokolenju novi dom,putevi slave još tvoji žive,ima li kraja putovanju tvom. Da li je telo umorno tvoje,život za tebe imaše pretesan kroj,pusti sad brige, probleme svoje,sa mirom leti anđele moj.
Puštam te Puštam te da odeš,da iscuriš kao nečista voda, za koju sam mislila da je čisto izvorište. Puštam te da odeš,i ne pružam ti više rukejer ne znaš da se grlišsrcem i dušom. Puštam te da odeš,jer me tvoj osmehviše ne greje i u očimanemaš radost prepoznavanja. Puštam te da odeš,jer tvoje daljine nebu sežu,a meni je ruka dok padaš,najdragoceniji svevišnji dar. Puštam te da odeš,jer ne znaš da letišna krilima maštei sanjaš otvorenih očiju. Puštam te da odeš,jer sam ti crno bojila roze,slagala sreću ko rebus,za sve tvoje sujete poze. Puštam te da odeš,pa leti, putuj, sreću traži,raširi za nekog drugogta krila od tvojih laži.
Zagrljaji Ima tih zagrljaja nekihkoji te ožive, u život vrate,dodirom jednim loše odnesu,dušu ti taknu, kao da te shvate. Ima tih zagrljaja nekihčija toplina smiraj donese,bez reči, tiho, govore nemo,svaki stisak radost raznese. Ima tih zagrljaja nekihgde se topiš, nestaješ lako,opet si dete, bezbrižno, srećno,neko te pravo u srce tako. Ima tih zagrljaja nekihkada se opraštaš i sve te boli,ostavljaš prošlost, odlaziš daljea znaš da srce i dalje voli. Ima tih zagrljaja nekihod kojih treperiš, uzdrhtiš sav,telom ti prođe miline plam,opet si srećan, opet si zdrav.
Osmeh
Kad ti je teško i sve se ruši,kad ti je čemer, haos u duši,kad sve tone, umire nada,osmeh na lice, uvek i sada. Kad sve ti potonu lađe,kad te nesreća, nevolja snađe,kad veneš zbog svega što je bilo,osmeh na lice, to ti se snilo. Kad drug ti drug nije više,kad novu stranicu život piše,kad patiš, zbog izdaje stradaš,osmeh na lice, ne daj da padaš. Kad te izazov na kolena baca,kad je nemirno more, nije bonaca,kad svi ti okrenu leđa,osmeh na lice, nek te to ne vređa. Kad se hvataš za slamku spasa,kad te sudbina baca, talasa,kad shvatiš da život zna biti zao,osmeh na lice, ti nisi pao.
Neka druga ja Neka druga ja noćas kose rasplićei pruža ruke u zagrljaj prazni,neka druga ja sa tobom osvićea zna da su putevi razni. Neka druga ja usne ti zaledi na vratui srce ko otisak ostavi na dlanu,neka druga ja poznaje te po batusve dok kazaljke sata ne stanu. Neka druga ja radost ti darujei mislima sreću priziva i tka, neka druga ja ove noći caruje.na korak od tebe na korak od sna. Neka druga ja istom strašću gorii bisere požude rasipa po telu,neka druga ja hoće da te moria zna da je izdajnik na delu.
|