детаљ слике: КРК Арт дизајн

Анђеле бели

И ти ми оде,

тек тако, без речи,

на боље место, у лепши свет,

можда је небо олтар што лечи,

можда је туга од бога цвет.

И ти ми оде,

снаго моја,

остави срце, душу празном,

кога храбри сад рука твоја,

зовеш ли судбину својом казном.

Да ли ореш

небеске њиве,

зидаш ли поколењу нови дом,

путеви славе још твоји живе,

има ли краја путовању твом.

Да ли је тело

уморно твоје,

живот за тебе имаше претесан крој,

пусти сад бриге, проблеме своје,

са миром лети анђеле мој.

Пуштам те

Пуштам те да одеш,

да исцуриш као нечиста вода,

за коју сам мислила

да је чисто извориште.

Пуштам те да одеш,

и не пружам ти више руке

јер не знаш да се грлиш

срцем и душом.

Пуштам те да одеш,

јер ме твој осмех

више не греје и у очима

немаш радост препознавања.

Пуштам те да одеш,

јер твоје даљине небу сежу,

а мени је рука док падаш,

најдрагоценији свевишњи дар.

Пуштам те да одеш,

јер не знаш да летиш

на крилима маште

и сањаш отворених очију.

Пуштам те да одеш,

јер сам ти црно бојила розе,

слагала срећу ко ребус,

за све твоје сујете позе.

Пуштам те да одеш,

па лети, путуј, срећу тражи,

рашири за неког другог

та крила од твојих лажи.

Загрљаји

Има тих загрљаја неких

који те оживе, у живот врате,

додиром једним лоше однесу,

душу ти такну, као да те схвате.

Има тих загрљаја неких

чија топлина смирај донесе,

без речи, тихо, говоре немо,

сваки стисак радост разнесе.

Има тих загрљаја неких

где се топиш, нестајеш лако,

опет си дете, безбрижно, срећно,

неко те право у срце тако.

Има тих загрљаја неких

када се опрашташ и све те боли,

остављаш прошлост, одлазиш даље

а знаш да срце и даље воли.

Има тих загрљаја неких

од којих трепериш, уздрхтиш сав,

телом ти прође милине плам,

опет си срећан, опет си здрав.

Осмех

Кад ти је тешко и све се руши,

кад ти је чемер, хаос у души,

кад све тоне, умире нада,

осмех на лице, увек и сада.

Кад све ти потону лађе,

кад те несрећа, невоља снађе,

кад венеш због свега што је било,

осмех на лице, то ти се снило.

Кад друг ти друг није више,

кад нову страницу живот пише,

кад патиш, због издаје страдаш,

осмех на лице, не дај да падаш.

Кад те изазов на колена баца,

кад је немирно море, није бонаца,

кад сви ти окрену леђа,

осмех на лице, нек те то не вређа.

Кад се хваташ за сламку спаса,

кад те судбина баца, таласа,

кад схватиш да живот зна бити зао,

осмех на лице, ти ниси пао.

Нека друга ја

Нека друга ја ноћас косе расплиће

и пружа руке у загрљај празни,

нека друга ја са тобом освиће

а зна да су путеви разни.

Нека друга ја усне ти заледи на врату

и срце ко отисак остави на длану,

нека друга ја познаје те по бату

све док казаљке сата не стану.

Нека друга ја радост ти дарује

и мислима срећу призива и тка,

нека друга ја ове ноћи царује.

на корак од тебе на корак од сна.

Нека друга ја истом страшћу гори

и бисере пожуде расипа по телу,

нека друга ја хоће да те мори

а зна да је издајник на делу.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: