detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI

Dr SIMO JELAČA

PREDGOVOR

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku državu, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

KANADA-KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika

Lokacija: Severna Amerika, koja se graniči sa severnim Atlantskim okeanom na istoku, severnim Tihim okeanom na zapadu i Arktičkim okeanom na severu, severno od SAD.

Veličina: 9,984,670 sk.km.

Glavni grad: Otava ima oko 900.000 stanovnika

Klima: varira od umerene na jugu do subarktičke i arktičke na Severu.

Stanovništvo: 37 miliona.

Etničko poreklo: poreklom sa Britanskih ostrva 28%, francusko poreklo 23%, Evropljani 15%, Amerikanci 2%, ostali, uglavnom azijski, afrički, arapski

6%, mešovita pozadina 26%

Religije: rimokatolici 42,6%, protestanti 23,3% (uključujući

Ujedinjena crkva 9,5%, anglikanci 6,8%, baptisti 2,4%, luterani 2%),

ostali hrišćani 4,4%, muslimani 1,9%, ostali i neodređeni 11,8%,

nijedan 16%.

Vlada: ustavna monarhija koja je ujedno i parlamentarna demokratija i federacija.

Jezik u Kanadi

U Kanadi se govori mnoštvo jezika. Engleski i francuski jezik su preferirani jezik („kućni jezik“, ili jezik koji se najčešće govori u kući) 67,1% odnosno 21,5% stanovništva. Engleski i francuski su priznati Ustavom Kanade kao „zvanični jezici“, što znači da su svi zakoni savezne vlade doneti i na engleskom i na francuskom i da su službe savezne vlade obavezne da budu dostupne na oba jezika.

Pet najraširenijih nezvaničnih jezika su kineski (maternji jezik 2,6% Kanađana), Pandžabi (0,8%), španski (0,7%), italijanski (0,6%) i arapski (0,5%).

Kulturna raznolikost

Kanada je kulturno raznolika. Ovo seže do 1890-ih kada je počelo da poziva ljude iz celog sveta da se nasele u zemlji kako bi pomogli njenom razvoju i rastu. Kanadska imigraciona politika je bila istorijski otvorena, gostoljubiva i egalitarna u svojoj filozofiji. Ovo se takođe manifestuje u psihi nacije gde se ljudi ohrabruju i da zadrže svoje kulturne identitete, tradicije, jezike i običaje.

Pojedinci koji se bave grupom

Kanađani su generalno tolerantni, pristojni i izuzetno orijentisani na zajednicu. Iako su individualistički u pogledu svojih osnovnih kulturnih osobina, oni ipak stavljaju veliki naglasak na odgovornost pojedinca prema zajednici. Ovo se smatra da daje ravnotežu i dobar kvalitet života.

Regionalizam

Većina Kanađana ima jaku odanost svojoj pokrajini ili regionu, ponekad više nego zemlji. Postoje neke široke razlike između regiona, koje se generalno mogu sažeti na sledeći način:

Atlantske provincije (Nova Škotska, Nju Branzvik, Ostrvo Princa Edvarda i Njufaundlend): Ljudi su donekle rezervisani i provincijalni, do te mere da se vide kao staromodni.

Ontario: Ovo je poslovno središte i ljudi imaju tendenciju da budu poslovni i konzervativni.

Zapadna Kanada (Alberta, Manitoba i Saskačevan): Ljudi su otvoreni, prijateljski raspoloženi i opušteni.

Britanska Kolumbija: Ljudi su manje konvencionalni. Ova provincija se često smatra Kanadom budućnosti.

Kvebek: Francuska regija ima poseban kulturni identitet. Narod je izrazito regionalistički/nezavisan.

Sever: Ljudi imaju jak pionirski duh.

Običaji i bonton u Kanadi

Sastanak i pozdrav, Najčešći pozdrav je rukovanje.

Trebalo bi da bude čvrsta i praćena direktnim kontaktom očima i iskrenim osmehom.

Sačekajte dok vas ne pozovu pre nego što upotrebite nečije ime, iako Kanađani imaju tendenciju da brzo pređu na prva, lična, imena.

Francuski kanadski prijatelji mogu se pozdraviti laganim ljubljenjem u obraze (jednom u levi i jednom u desni).

Ako koristite francuski u Kvebeku, uvek koristite formalnu zamenicu „vous“ (vi) kada razgovarate sa nekim i nemojte prelaziti na neformalno „tu“ (ti) osim ako niste pozvani da to učinite.

Davanje Poklona

Generalno, Kanađani daju poklone za rođendane i Božić.

Ako ste pozvani u nečiji dom na večeru, uzmite kutiju dobre čokolade, cveća ili flašu vina.

U Kvebeku, slanje cveća pre večere je pravilan protokol.

U Kvebeku, ako dajete vino, uverite se da je najvišeg kvaliteta koji možete da priuštite.

Nemojte davati bele ljiljane jer se koriste na sahranama.

Nemojte davati gotovinu ili novac kao poklon.

Pokloni se obično otvaraju kada se dobiju.

Dajning Etikuette

Ponašanje za stolom je relativno opušteno i neformalno u Kanadi.

Kvebek gleda na malo više formalnosti.

Ponašanje za stolom je uglavnom kontinentalno, odnosno viljuška se drži u levoj ruci, a nož u desnoj dok se jede.

Sačekajte da vam pokažu mesto.

Ne počinji da jedeš dok domaćica ne počne.

Ne naslanjajte laktove na sto.

Slobodno odbijte pojedinačnu hranu ili piće bez objašnjenja.

Ostavljanje male količine na kraju obroka je generalno prihvatljivo.

U formalnim situacijama domaćin nazdravlja. Počasni gost treba da vrati tost kasnije u obroku. Žene mogu da nazdravljaju.

Poslovni bonton i protokol

Sastanak i pozdrav

Kanadski poslovni ljudi često započinju odnose na uzdržan način; kada se ljudi upoznaju, postaje prijateljski i neformalno.

Kanađani cene ljubaznost i očekuju da se drugi pridržavaju odgovarajućeg protokola za svaku situaciju.

Rukujte se sa svima na sastanku po dolasku i odlasku.

Održavajte kontakt očima dok se rukujete.

Muškarci mogu pružiti ruku ženi bez čekanja da ona prva pruži svoju.

Počasna zvanja i prezimena se obično ne koriste.

Međutim, akademske titule su važne u Kvebeku i koriste se sa počasnim Monsieur ili Madame.

Vizit karte se razmenjuju nakon početnog upoznavanja.

U Kvebeku, neka vam jedna strana vizitkarte bude prevedena na francuski. Predajte karticu tako da francuska strana bude okrenuta prema primaocu.

Pregledajte bilo koju karticu koju dobijete pre nego što je stavite u kutiju za kartice.

Poslovni sastanci

Kanađani počinju sastanke sa minimalnom količinom malih razgovora, iako treba očekivati da provedete nekoliko minuta razmenjujući prijatnosti i slično. U Kvebeku se možda više vremena troši na izgradnju odnosa. Sastanci su generalno dobro organizovani i pridržavaju se vremenskih rasporeda. Oni imaju tendenciju da budu neformalni i opušteni čak i ako su teme o kojima se razgovara ozbiljne. Kada se sastajete sa anglofonima, sastanci mogu izgledati demokratičniji jer će se svi učesnici uključiti i dati svoj doprinos. Sastanci sa frankofonima, zbog većeg poštovanja hijerarhije i položaja, mogu se više vrteti oko starijih polaznika.

Sastanci u kanadskim kompanijama se koriste za razmatranje predloga, pravljenje planova, razmišljanje i saopštavanje odluka. Polaznici će generalno predstavljati različite nivoe i iskustva; od svih se očekuje da izraze svoje mišljenje.

Prilikom predstavljanja informacija važno je imati činjenice i brojke koje potkrepljuju tvrdnje i obećanja. Kanađani su u suštini racionalni i logični i stoga ih neće ubediti emocije, strast ili osećanja.

Hrana i Ekonomija, Hrana u svakodnevnom životu

Poljoprivredno i etničko bogatstvo Kanade dovelo je do dve karakteristične karakteristike svakodnevne potrošnje hrane. Kanađani su "velike izjelice", a porcije mesa posebno dominiraju u kanadskom obroku. Obično postoje tri redovna obroka u datom danu. Doručak, često obilan i važan u ruralnim sredinama, ali manje u urbanim sredinama, najčešće se ne jede u grupi. Ručak, u podne, najčešće je užina u urbanim sredinama, ali ostaje značajan obrok u ruralnim centrima. Večera, završni formalni obrok u danu, takođe je obrok koji će najverovatnije pojesti stambena grupa kao celina, i to je najveći i društveno najvažniji obrok u danu. To je obrok koji se najčešće koristi kao društveni događaj ili na koji se upućuju pozivi članovima koji nisu članovi porodice. Meso igra ključnu ulogu u sva tri formalna obroka, ali sa sve većim značajem za doručak i večeru. Večera treba da ima neku posebnu, a najčešće veliku porciju mesa kao ključnu komponentu. Svinjetina za doručak može izgledati kao slanina ili kobasica, u malim porcijama. Za ručkom se svinjetina može pojaviti u sendviču u obliku prerađenog mesa. Za večeru se svinjetina pojavljuje u velikim i cenjenijim oblicima.

Druga glavna karakteristika kanadske hrane je raznolikost. Složen etnički pejzaž Kanade i tendencija etničkih grupa da zadrže dvojnu kulturnu orijentaciju doveli su do toga da je kanadska kuhinja prilično raznolika po svom sadržaju, pri čemu se mnoga etnička jela smatraju na neki način i suštinski kanadska. Bilo da se radi o pici, rolnicama ili pudingu od šljiva, kanadsku kuhinju najbolje je okarakterisati kao eklektičnu, a ne doslednu u sadržaju. Postoji mali broj namirnica koje se smatraju izrazito kanadskim, kao što je javorov sirup, ali sveukupno kanadska ishrana je izvučena iz mnoštva etničkih izvora.

Vojna aktivnost

Kanadska vojska je bila angažovana skoro isključivo u očuvanju mira ili pomoći u slučaju katastrofa, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, tokom poslednje četiri decenije dvadesetog veka. Dok Kanada ima malu stalnu vojsku, barem malu za veličinu zemlje, fizički, jer nema graničnih sporova sa svojim susedima, primarna uloga vojske je bila da pomogne drugim zemljama bilo u sporovima ili u slučaju vanrednih situacija. Kanada je tokom ovog perioda obezbedila snage sukoba za zajedničke ratne napore, ali ti angažmani su bili mali i najčešće visoko specijalizovani. Kanada ima oko dvadeset i pet stotina vojnog osoblja raspoređenog širom sveta za podršku i vanredne situacije na Balkanu, Bliskom istoku i Africi. Bio je angažovan u velikom naporu regrutovanja, pošto je njegov broj stalno opadao skoro dvadeset godina. Kakvu će ulogu vojska imati u Kanadi u narednim decenijama ostaje nejasno.

Brak

Osim u nekim etničkim sektorima, brakovi slobodno biraju dva partnera. Brak je statutom ograničen na zajednicu muškarca i žene, iako je to trenutno pod nadzorom sudova u zemlji. Zvanični brakovi, koje sklapaju ili verske vlasti ili opštinski službenici ili sudije.

Drugi oblik braka, de fakto ili vanbračna zajednica, daje paru skoro sve iste privilegije i obaveze kao i zvanični brak. Vanbračna zajednica je stvar neformalnog izjašnjavanja partnera. U oba slučaja, bračna zajednica podrazumeva uzajamnu finansijsku podršku, određeni stepen zajedničkog vlasništva nad imovinom i zajedničku odgovornost za brigu i izdržavanje dece. Prema kanadskom zakonu, svi brakovi moraju biti monogamni.

Brakovi se najčešće slave privatno između dve uključene porodice. Proslave veridbi ili venčanja u manjim zajednicama su često događaji u zajednici kojima svako može prisustvovati, obično uz malu naknadu.

Domaća jedinica

Najčešća domaća jedinica je nuklearna porodica, koju čine i roditelji i njihova deca. Skoro svi novopečeni parovi osnivaju svoju porodičnu jedinicu nezavisno od roditelja. Povećanje stope razvoda od 1970-ih znači i povećanje broja jednoroditeljskih domaćinstava, na čijem čelu su najčešće žene.

Nasleđe

Nasleđe od nuklearne porodice ka udaljenijim rođacima, pri čemu članovi uže nuklearne porodice imaju prednost. U ruralnim sredinama i sredinama postoji tendencija da muška deca nasleđuju zemljište, dok ženska deca nasleđuju likvidnije oblike svojine. U većini slučajeva supružnici imaju prednost nad decom u pitanjima nasleđivanja.

Odgajanje i obrazovanje dece

Odgajanje dece je pod kontrolom natalne porodice tokom prvih nekoliko godina detetovog života. Dok izvesno praćenje postupka prema veoma maloj deci vrši država, preko organizacije za zaštitu dece, najvećim delom o deci brinu roditelji do četvrte ili pete godine, a roditelji imaju kontrolu skoro nad timom. Većinu obaveza za brigu o deci obavezna majka.

Devojčice i dečaci se rano socijalizuju u konvencionalne rodne uloge, kroz razlike u odevanju i kroz ograničenja ili direktna uputstva u odgovarajućoj igri. Deca su po zakonu obavezna da pohađaju školu, ili da dobiju instrukcije kod kuće prema vladinim smernicama, od šest do šesnaest godina. Uopšteno govoreći, rano detinjstvo je period relativne pomoći deteta i u tom periodu se očekuje da deca budu neodgovorna i problematična. Deca mlađa od dvanaest godina ne mogu biti optužena za krivična dela, ako njihovi roditelji mogu biti finansijski odgovorni za svoja nedela. Sa povećanjem etničke razlike, potencijal za sukobe se širi.

Više obrazovanje

Kanada ima najviši nivo učenja u post-srednjem obrazovanju po glavi stanovnika od bilo koje industrijske zemlje. Svi njeni univerziteti su javno finansirane institucije, ako studenti plaćaju školu. Nacionalni i pokrajinski programi podrške su uspostavljeni za pomoć učenicima u višem obrazovanju.

Medicina i zdravstvena zaštita

Osnovna zdravstvena zaštita se pruža na svim mestima putem sistema bolnica i praktičara koji se finansiraju iz poreza. Neke specijalističke usluge zahtevaju punu ili delimičnu naplatu od strane pacijenta. Postoji i sistem ne-biomedicinskih zapadnih praktičara, kao što su kiropraktičari i homeopate, koji imaju svoje institucije za obuku i profesionalne organizacije. Osim u ograničenim slučajevima, ovi praktičari ne učestvuju u javno finansiranom sistemu zdravstvenih usluga.

Kanada ima sistem nadzora javnog zdravlja koji prati zarazne bolesti, bezbednost hrane i vode za piće i druge zdravstvene rizike i probleme.

Podrška umetnosti

Većina umetnika u Kanadi je samostalna, a vrlo je malo umetnika čiji je pristup došao iz njihovih umetničkih poreza. Nekoliko programa finansiranih iz poreza, na svim nivoima vlasti, postojali su kako bi se pružila finansijska pomoć umetnicima svih vrsta. Nagrade generalnog guvernera se dodaju svake godine umetnicima, piscima, muzičarima i drugim izvođačima. Postoji federalna Nacionalna umetnička galerija, a veličina provincije takođe ima jednu veliku umetničku galeriju koja se finansira iz poreza, obično u glavnom gradu pokrajine.

Književnost

Kanada nema jedinstvenu nacionalnu književnu tradiciju, već učestvuje u širem engleskom svetu književnosti. Kako postoji mnogo međunarodno poznatih pisaca iz Kanade, generalno ne postoji jedinstven kanon kanadske književnosti. Jedan izuzetak je provincija Kvebek, koja ima dugogodišnju „nacionalnu“ literaturu poznatu po društvenoj kritici i eksperimentisanju.

Poslednjih decenija, broj objavljenih kanadskih autora se dramatično povećao, a Kanađani kao zajednica kupuju i čitaju više knjige nego u većini drugih industrijalizovanih zemalja.

Većina umetnika u Kanadi je samostalna, a vrlo je malo umetnika čiji ceo prihod izvlači iz njihovih umetničkih napora. Nekoliko programa finansiranih iz poreza, na svim nivoima vlasti, postoji kako bi se pružila finansijska pomoć umetnicima svih vrsta. Nagrade generalnog guvernera se dodeljuju svake godine umetnicima, piscima, muzičarima i drugim izvođačima. Postoji federalna Nacionalna umetnička galerija, a većina provincija takođe ima jednu veliku umetničku galeriju koja se finansira iz poreza, obično u glavnom gradu pokrajine.

Pozorišna Umetnost

Pozorište se kreće od profesionalnih pozorišta, uglavnom u velikim gradovima, koji nude glavnu zabavu kao što je muzičko pozorište, do malih pozorišnih kompanija u zajednici koje se mogu naći širom zemlje. Nekoliko specijalizovanih kompanija ili događaja, kao što su Stratford Shakespeare Festival i Shav Festival, oba u Ontariju, održavaju se svake godine i predstavljaju međunarodna izvlačenja.

Grad Toronto ima odliku da ugošćuje više pozorišnih otvaranja godišnje nego bilo koji drugi grad na engleskom govornom području.

Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: