детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ПРЕДГОВОР

Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.

Било би превише укључити сваку државу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.

Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.

Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.

Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.

Аутор

КАНАДА-КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Чињенице и статистика

Локација: Северна Америка, која се граничи са северним Атлантским океаном на истоку, северним Тихим океаном на западу и Арктичким океаном на северу, северно од САД.

Величина: 9,984,670 ск.км.

Главни град: Отава има око 900.000 становника

Клима: варира од умерене на југу до субарктичке и арктичке на Северу.

Становништво: 37 милиона.

Етничко порекло: пореклом са Британских острва 28%, француско порекло 23%, Европљани 15%, Американци 2%, остали, углавном азијски, афрички, арапски

6%, мешовита позадина 26%

Религије: римокатолици 42,6%, протестанти 23,3% (укључујући

Уједињена црква 9,5%, англиканци 6,8%, баптисти 2,4%, лутерани 2%),

остали хришћани 4,4%, муслимани 1,9%, остали и неодређени 11,8%,

ниједан 16%.

Влада: уставна монархија која је уједно и парламентарна демократија и федерација.

Језик у Канади

У Канади се говори мноштво језика. Енглески и француски језик су преферирани језик („кућни језик“, или језик који се најчешће говори у кући) 67,1% односно 21,5% становништва. Енглески и француски су признати Уставом Канаде као „званични језици“, што значи да су сви закони савезне владе донети и на енглеском и на француском и да су службе савезне владе обавезне да буду доступне на оба језика.

Пет најраширенијих незваничних језика су кинески (матерњи језик 2,6% Канађана), Панџаби (0,8%), шпански (0,7%), италијански (0,6%) и арапски (0,5%).

Културна разноликост

Канада је културно разнолика. Ово сеже до 1890-их када је почело да позива људе из целог света да се населе у земљи како би помогли њеном развоју и расту. Канадска имиграциона политика је била историјски отворена, гостољубива и егалитарна у својој филозофији. Ово се такође манифестује у психи нације где се људи охрабрују и да задрже своје културне идентитете, традиције, језике и обичаје.

Појединци који се баве групом

Канађани су генерално толерантни, пристојни и изузетно оријентисани на заједницу. Иако су индивидуалистички у погледу својих основних културних особина, они ипак стављају велики нагласак на одговорност појединца према заједници. Ово се сматра да даје равнотежу и добар квалитет живота.

Регионализам

Већина Канађана има јаку оданост својој покрајини или региону, понекад више него земљи. Постоје неке широке разлике између региона, које се генерално могу сажети на следећи начин:

Атлантске провинције (Нова Шкотска, Њу Бранзвик, Острво Принца Едварда и Њуфаундленд): Људи су донекле резервисани и провинцијални, до те мере да се виде као старомодни.

Онтарио: Ово је пословно средиште и људи имају тенденцију да буду пословни и конзервативни.

Западна Канада (Алберта, Манитоба и Саскачеван): Људи су отворени, пријатељски расположени и опуштени.

Британска Колумбија: Људи су мање конвенционални. Ова провинција се често сматра Канадом будућности.

Квебек: Француска регија има посебан културни идентитет. Народ је изразито регионалистички/независан.

Север: Људи имају јак пионирски дух.

Обичаји и бонтон у Канади

Састанак и поздрав, Најчешћи поздрав је руковање.

Требало би да буде чврста и праћена директним контактом очима и искреним осмехом.

Сачекајте док вас не позову пре него што употребите нечије име, иако Канађани имају тенденцију да брзо пређу на прва, лична, имена.

Француски канадски пријатељи могу се поздравити лаганим љубљењем у образе (једном у леви и једном у десни).

Ако користите француски у Квебеку, увек користите формалну заменицу „воус“ (ви) када разговарате са неким и немојте прелазити на неформално „ту“ (ти) осим ако нисте позвани да то учините.

Давање Поклона

Генерално, Канађани дају поклоне за рођендане и Божић.

Ако сте позвани у нечији дом на вечеру, узмите кутију добре чоколаде, цвећа или флашу вина.

У Квебеку, слање цвећа пре вечере је правилан протокол.

У Квебеку, ако дајете вино, уверите се да је највишег квалитета који можете да приуштите.

Немојте давати беле љиљане јер се користе на сахранама.

Немојте давати готовину или новац као поклон.

Поклони се обично отварају када се добију.

Дајнинг Етикуетте

Понашање за столом је релативно опуштено и неформално у Канади.

Квебек гледа на мало више формалности.

Понашање за столом је углавном континентално, односно виљушка се држи у левој руци, а нож у десној док се једе.

Сачекајте да вам покажу место.

Не почињи да једеш док домаћица не почне.

Не наслањајте лактове на сто.

Слободно одбијте појединачну храну или пиће без објашњења.

Остављање мале количине на крају оброка је генерално прихватљиво.

У формалним ситуацијама домаћин наздравља. Почасни гост треба да врати тост касније у оброку. Жене могу да наздрављају.

Пословни бонтон и протокол

Састанак и поздрав

Канадски пословни људи често започињу односе на уздржан начин; када се људи упознају, постаје пријатељски и неформално.

Канађани цене љубазност и очекују да се други придржавају одговарајућег протокола за сваку ситуацију.

Рукујте се са свима на састанку по доласку и одласку.

Одржавајте контакт очима док се рукујете.

Мушкарци могу пружити руку жени без чекања да она прва пружи своју.

Почасна звања и презимена се обично не користе.

Међутим, академске титуле су важне у Квебеку и користе се са почасним Монсиеур или Мадаме.

Визит карте се размењују након почетног упознавања.

У Квебеку, нека вам једна страна визиткарте буде преведена на француски. Предајте картицу тако да француска страна буде окренута према примаоцу.

Прегледајте било коју картицу коју добијете пре него што је ставите у кутију за картице.

Пословни састанци

Канађани почињу састанке са минималном количином малих разговора, иако треба очекивати да проведете неколико минута размењујући пријатности и слично. У Квебеку се можда више времена троши на изградњу односа. Састанци су генерално добро организовани и придржавају се временских распореда. Они имају тенденцију да буду неформални и опуштени чак и ако су теме о којима се разговара озбиљне. Када се састајете са англофонима, састанци могу изгледати демократичнији јер ће се сви учесници укључити и дати свој допринос. Састанци са франкофонима, због већег поштовања хијерархије и положаја, могу се више вртети око старијих полазника.

Састанци у канадским компанијама се користе за разматрање предлога, прављење планова, размишљање и саопштавање одлука. Полазници ће генерално представљати различите нивое и искуства; од свих се очекује да изразе своје мишљење.

Приликом представљања информација важно је имати чињенице и бројке које поткрепљују тврдње и обећања. Канађани су у суштини рационални и логични и стога их неће убедити емоције, страст или осећања.

Храна и Економија, Храна у свакодневном животу

Пољопривредно и етничко богатство Канаде довело је до две карактеристичне карактеристике свакодневне потрошње хране. Канађани су "велике изјелице", а порције меса посебно доминирају у канадском оброку. Обично постоје три редовна оброка у датом дану. Доручак, често обилан и важан у руралним срединама, али мање у урбаним срединама, најчешће се не једе у групи. Ручак, у подне, најчешће је ужина у урбаним срединама, али остаје значајан оброк у руралним центрима. Вечера, завршни формални оброк у дану, такође је оброк који ће највероватније појести стамбена група као целина, и то је највећи и друштвено најважнији оброк у дану. То је оброк који се најчешће користи као друштвени догађај или на који се упућују позиви члановима који нису чланови породице. Месо игра кључну улогу у сва три формална оброка, али са све већим значајем за доручак и вечеру. Вечера треба да има неку посебну, а најчешће велику порцију меса као кључну компоненту. Свињетина за доручак може изгледати као сланина или кобасица, у малим порцијама. За ручком се свињетина може појавити у сендвичу у облику прерађеног меса. За вечеру се свињетина појављује у великим и цењенијим облицима.

Друга главна карактеристика канадске хране је разноликост. Сложен етнички пејзаж Канаде и тенденција етничких група да задрже двојну културну оријентацију довели су до тога да је канадска кухиња прилично разнолика по свом садржају, при чему се многа етничка јела сматрају на неки начин и суштински канадска. Било да се ради о пици, ролницама или пудингу од шљива, канадску кухињу најбоље је окарактерисати као еклектичну, а не доследну у садржају. Постоји мали број намирница које се сматрају изразито канадским, као што је јаворов сируп, али свеукупно канадска исхрана је извучена из мноштва етничких извора.

Војна активност

Канадска војска је била ангажована скоро искључиво у очувању мира или помоћи у случају катастрофа, како на националном тако и на међународном нивоу, током последње четири деценије двадесетог века. Док Канада има малу сталну војску, барем малу за величину земље, физички, јер нема граничних спорова са својим суседима, примарна улога војске је била да помогне другим земљама било у споровима или у случају ванредних ситуација. Канада је током овог периода обезбедила снаге сукоба за заједничке ратне напоре, али ти ангажмани су били мали и најчешће високо специјализовани. Канада има око двадесет и пет стотина војног особља распоређеног широм света за подршку и ванредне ситуације на Балкану, Блиском истоку и Африци. Био је ангажован у великом напору регрутовања, пошто је његов број стално опадао скоро двадесет година. Какву ће улогу војска имати у Канади у наредним деценијама остаје нејасно.

Брак

Осим у неким етничким секторима, бракови слободно бирају два партнера. Брак је статутом ограничен на заједницу мушкарца и жене, иако је то тренутно под надзором судова у земљи. Званични бракови, које склапају или верске власти или општински службеници или судије.

Други облик брака, де факто или ванбрачна заједница, даје пару скоро све исте привилегије и обавезе као и званични брак. Ванбрачна заједница је ствар неформалног изјашњавања партнера. У оба случаја, брачна заједница подразумева узајамну финансијску подршку, одређени степен заједничког власништва над имовином и заједничку одговорност за бригу и издржавање деце. Према канадском закону, сви бракови морају бити моногамни.

Бракови се најчешће славе приватно између две укључене породице. Прославе веридби или венчања у мањим заједницама су често догађаји у заједници којима свако може присуствовати, обично уз малу накнаду.

Домаћа јединица

Најчешћа домаћа јединица је нуклеарна породица, коју чине и родитељи и њихова деца. Скоро сви новопечени парови оснивају своју породичну јединицу независно од родитеља. Повећање стопе развода од 1970-их значи и повећање броја једнородитељских домаћинстава, на чијем челу су најчешће жене.

Наслеђе

Наслеђе од нуклеарне породице ка удаљенијим рођацима, при чему чланови уже нуклеарне породице имају предност. У руралним срединама и срединама постоји тенденција да мушка деца наслеђују земљиште, док женска деца наслеђују ликвидније облике својине. У већини случајева супружници имају предност над децом у питањима наслеђивања.

Одгајање и образовање деце

Одгајање деце је под контролом наталне породице током првих неколико година дететовог живота. Док извесно праћење поступка према веома малој деци врши држава, преко организације за заштиту деце, највећим делом о деци брину родитељи до четврте или пете године, а родитељи имају контролу скоро над тимом. Већину обавеза за бригу о деци обавезна мајка.

Девојчице и дечаци се рано социјализују у конвенционалне родне улоге, кроз разлике у одевању и кроз ограничења или директна упутства у одговарајућој игри. Деца су по закону обавезна да похађају школу, или да добију инструкције код куће према владиним смерницама, од шест до шеснаест година. Уопштено говорећи, рано детињство је период релативне помоћи детета и у том периоду се очекује да деца буду неодговорна и проблематична. Деца млађа од дванаест година не могу бити оптужена за кривична дела, ако њихови родитељи могу бити финансијски одговорни за своја недела. Са повећањем етничке разлике, потенцијал за сукобе се шири.

Више образовање

Канада има највиши ниво учења у пост-средњем образовању по глави становника од било које индустријске земље. Сви њени универзитети су јавно финансиране институције, ако студенти плаћају школу. Национални и покрајински програми подршке су успостављени за помоћ ученицима у вишем образовању.

Медицина и здравствена заштита

Основна здравствена заштита се пружа на свим местима путем система болница и практичара који се финансирају из пореза. Неке специјалистичке услуге захтевају пуну или делимичну наплату од стране пацијента. Постоји и систем не-биомедицинских западних практичара, као што су киропрактичари и хомеопате, који имају своје институције за обуку и професионалне организације. Осим у ограниченим случајевима, ови практичари не учествују у јавно финансираном систему здравствених услуга.

Канада има систем надзора јавног здравља који прати заразне болести, безбедност хране и воде за пиће и друге здравствене ризике и проблеме.

Подршка уметности

Већина уметника у Канади је самостална, а врло је мало уметника чији је приступ дошао из њихових уметничких пореза. Неколико програма финансираних из пореза, на свим нивоима власти, постојали су како би се пружила финансијска помоћ уметницима свих врста. Награде генералног гувернера се додају сваке године уметницима, писцима, музичарима и другим извођачима. Постоји федерална Национална уметничка галерија, а величина провинције такође има једну велику уметничку галерију која се финансира из пореза, обично у главном граду покрајине.

Књижевност

Канада нема јединствену националну књижевну традицију, већ учествује у ширем енглеском свету књижевности. Како постоји много међународно познатих писаца из Канаде, генерално не постоји јединствен канон канадске књижевности. Један изузетак је провинција Квебек, која има дугогодишњу „националну“ литературу познату по друштвеној критици и експериментисању.

Последњих деценија, број објављених канадских аутора се драматично повећао, а Канађани као заједница купују и читају више књиге него у већини других индустријализованих земаља.

Већина уметника у Канади је самостална, а врло је мало уметника чији цео приход извлачи из њихових уметничких напора. Неколико програма финансираних из пореза, на свим нивоима власти, постоји како би се пружила финансијска помоћ уметницима свих врста. Награде генералног гувернера се додељују сваке године уметницима, писцима, музичарима и другим извођачима. Постоји федерална Национална уметничка галерија, а већина провинција такође има једну велику уметничку галерију која се финансира из пореза, обично у главном граду покрајине.

Позоришна Уметност

Позориште се креће од професионалних позоришта, углавном у великим градовима, који нуде главну забаву као што је музичко позориште, до малих позоришних компанија у заједници које се могу наћи широм земље. Неколико специјализованих компанија или догађаја, као што су Стратфорд Схакеспеаре Фестивал и Схав Фестивал, оба у Онтарију, одржавају се сваке године и представљају међународна извлачења.

Град Торонто има одлику да угошћује више позоришних отварања годишње него било који други град на енглеском говорном подручју.

Наставиће се...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: