 | Željka Bašanović Marković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Maksimi ja
-Lupaš ko Maksim po diviziji!!!!, uzviknuo bi otac kad god bi vežbali matematiku u kuhinji za malim stolom, dok su se po cvetnoj mušemi razvlačili patrljci od gumice za brisanje.
Istresao bi rukom sve to na dlan i bacio u sudoperu. Mislim da je to radio da bi zaposlio ruke nečim i sprečio sebe da mi lupi šamar.
Čudio se iznervirano kako nije uspeo da me zainteresuje za nauku iako je svako popodne odvajao na moju edukaciju.
Sedeo bih kolenima oslonjen na hoklicu kao da sam želeo da se kaznim tako što će mi utrnuti noge kad već mozak nije uspevao da nauči matematiku.
Česma u kuhinji je kapljala a ja sam brojao koliko puta kapne u minuti.
Malo me je toga u tom periodu zanimalo, uglavnom da preživim te sate vežbanja i školskih časova kako bi se domogao terena za fudbal.
Mnogo godina kasnije kada je internet bio neizostavna stvar u životima svih nas ukucao sam šta bi značio taj postulat.
Nekada velika tajna za sve nas, bila je otkrivena. Čuveni Maksim, verovatno neka budala,mislio sam decenijama, ali kako to da ga svi znaju? Danas je već skoro pa opšte poznato svim zaludnim ljudima koji su pitali Gugl kao i ja.
Maksim koji se spominje je vrsta mitraljeza (izumeo ga je Stivens Maksim), korišćen u ratovima sa početka 20. veka. Korišćen je za odbranu od pešadijskog juriša i ulivao strah u kosti svima koji bi se spremali za napad na protivnički rov. Korišćen je u prvom svetskom ratu, i ispaljivao je čak nekoliko stotina metaka u minutu. Bio je veoma bučan, pa otuda lupanje.
Šteta što mi je otac umro pa ne mogu da podelim sa njim ovo otkriće. Ali čuvena rečenica „“Kad porasteš samo će ti se kasti!“ je izgleda bila na mestu i bez provere na internetu.
