 | Жељка Башановић Марковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Максими ја
-Лупаш ко Максим по дивизији!!!!, узвикнуо би отац кад год би вежбали математику у кухињи за малим столом, док су се по цветној мушеми развлачили патрљци од гумице за брисање.
Истресао би руком све то на длан и бацио у судоперу. Мислим да је то радио да би запослио руке нечим и спречио себе да ми лупи шамар.
Чудио се изнервирано како није успео да ме заинтересује за науку иако је свако поподне одвајао на моју едукацију.
Седео бих коленима ослоњен на хоклицу као да сам желео да се казним тако што ће ми утрнути ноге кад већ мозак није успевао да научи математику.
Чесма у кухињи је капљала а ја сам бројао колико пута капне у минути.
Мало ме је тога у том периоду занимало, углавном да преживим те сате вежбања и школских часова како би се домогао терена за фудбал.
Много година касније када је интернет био неизоставна ствар у животима свих нас укуцао сам шта би значио тај постулат.
Некада велика тајна за све нас, била је откривена. Чувени Максим, вероватно нека будала,мислио сам деценијама, али како то да га сви знају? Данас је већ скоро па опште познато свим залудним људима који су питали Гугл као и ја.
Максим који се спомиње је врста митраљеза (изумео га је Стивенс Максим), коришћен у ратовима са почетка 20. века. Коришћен је за одбрану од пешадијског јуриша и уливао страх у кости свима који би се спремали за напад на противнички ров. Коришћен је у првом светском рату, и испаљивао је чак неколико стотина метака у минуту. Био је веома бучан, па отуда лупање.
Штета што ми је отац умро па не могу да поделим са њим ово откриће. Али чувена реченица „“Кад порастеш само ће ти се касти!“ је изгледа била на месту и без провере на интернету.
